TETKA:
Rašo, pazi mrve padaju po tebi.
Tako dobar dečak, namrvio ne bi.
RAŠA:
Neka, nije važno – usisaće MAMA.
I sve što ja pokvarim, popraviće sama.
TETKA:
Rašo, izmazaćeš pantalone ove.
Ne možemo stalno kupovati nove.
RAŠA:
Neka, nije strašno – opraće mi MAMA.
I sve što ja isprljam, obrisaće sama.
TETKA:
Kada mama puno radi, može da oboli.
Ko će onda tako silno da te voli?
RAŠA: /Sleže ramenima…/
TETKA:
Ja te mnogo volim, jer sam tvoja teta.
Al’ jedna je mama iznad celog sveta.
