Home Svet oko nas ЦРВЕНА ЛИСТА УГРОЖЕНИХ ВРСТА МЕЂУНАРОДНЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ

ЦРВЕНА ЛИСТА УГРОЖЕНИХ ВРСТА МЕЂУНАРОДНЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ

12
0

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) објавила је најновије податке о угроженим врстама који показују да се на Црвеној листи налази чак 37.480 биљних и животињских врста, као и гљива.

Разлози за пораст броја врста на овој листи су многобројни и углавном познати: угрожавање природних станишта, климатске промене, прекомеран лов, загађење вода и други фактори који се такође могу „приписати“ човеку.

Црвена листа представља индикатор биолошке разноврсности на Земљи. За категоризацију се користе јасно одређени научни критеријуми на основу којих се предлажу програми заштите врста.

ВРСТЕ МОГУ БИТИ:

изумрле

ишчезле у природи

крајње угрожене

угрожене

рањиве

скоро угрожене

најмање забрињавајуће

без довољно података

До сада је укупно процењено 134.425 врста, од којих је нешто више од 28% „завршило“ на Црвеној листи. То, наравно, нису све гљиве, биљне и животињске врсте на Земљи, па се због тога списак стално допуњује (на сваких пет година се објављује нова званична листа). Нова сазнања не односе се само на нове откривене врсте, него и на промену статуса угрожености.

У изумрле врсте, на пример, спадају додо, велика њорка и карипска морска медведица. Дивљи коњ има статус врсте ишчезле у природи, а у угрожене спадају: тигарвелика пандаснежни леопардорангутангорила и друге.

УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ У СРБИЈИ

У Србији такође постоје Црвене листе и Црвене књиге угрожених врста, а степен угрожености, бројност популације и локалитете на којима се налазе утврђују Министарство заштите животне средине, Завод за заштиту природе Србије и друге стручне и научне институције. Прва Црвена листа на овим просторима објављена је у часопису „Заштита природе“ 1990/91. године и служила је као полазна тачка за рад на црвеним књигама Србије.

Ретке, угрожене и заштићене врсте у Србији су: Аполонов лептир, Балкански рис, степски соко, мрки медвед, црни даждевњак, велики тетреб, патка њорка, белоглави суп, орао крсташ (који се налази на грбу Србије), видра, белонокта ветрушка, велика дропља, шарени твор, Панчићева оморика, степски божур, молика, гороцвет, венерина влас.

На листу IUCN можемо гледати као на опомену и подсетник на то да су сва жива бића на планети повезана и да једни без других не можемо. Биодиверзитет има огроман значај, како за данашње, тако и за будуће генерације, те је обавеза сваког од нас да се, за почетак, информишемо о стању у локалној заједници и да малим корацима, почевши од себе, урадимо све што можемо како бисмо допринели очувању природе.

Комплетну Црвену листу можете погледати овде.

http://ekoblog.info/crvena-lista-iucn/

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here