Живео у једном селу богат човек.
Сељаци су били сиромашни и, да би се исхранили, продавали су богатом човеку своје њиве, воћњаке, куће, покућство и све што је могло да се прода.
Кад су после неколико година сви постали толико сиромашни да више нису имали шта да продају, богатом човеку паде на памет да од сељака купи и смех.
Сељаци онда стану долазити богаташу и продавали му смех. Тако у целом селу више нико није имао права да се смеје осим богаташа. То је село постало најтужније село на свету.
Једног дана богаташ позвое све сељаке на трг и почне им причати шале и засмејавати их. Али нико није могао да се насмеје, јер сви су продали смех.
Богаташ им рече:
„Ја ћу се смејати за вас!“
И почне се смејати.
„Сад се смејем за Петра…. Хахахахаха…“
„Сад за Павла… Хихихиихи…“
И све се више смејао и смејао.
Кад се богаташ стао смејати за дванаестог сељака, смех му застаде у грлу.
Онда се смејало цело село.
