Home Bajke i priče ЧОКОЛАДА – Станоје Макрагић

ЧОКОЛАДА – Станоје Макрагић

91
0

Једног дана Ана је купила чоколаду и сакрила је у орман. Стефан се пришуњао, нико га није видео, узео и појео чоколаду. Кад су се искупила сва деца, Ана је рекла:

– Децо, купила сам вам нешто лепо и слатко.

И да извади чоколаду из ормана, а од чоколаде ни трага, само шарена хартија.

– Децо – каже Ана – ко је појео чоколаду?

– Ја нисам – каже Софија.

– Нисам ни ја, мајке ми, Ана – каже Милица.

– Нисам ни ја – каже Стефан и колута очима.

– Стефане, зашто колуташ очима – пита Ана.

– Нешто ми је упало у око – каже Стефан.

– Зини, да ти видим зубе – пита Ана.

Стефан зине, а његови зуби црни од чоколаде.

– Зашто су ти црни зуби Стефане? – пита Ана.

– Од пекмеза – каже Стефан.

– Откад ти једеш пекмез? – каже Ана.

– Одувек – каже Стефан.

– Како једеш пекмез кад ми немамо пекмеза – каже Ана.

– Ми немамо – каже Стефан – али ја једем.

– А ко је онда појео чоколаду – пита Ана.

– Миш – каже Стефан.

Како миш – пита Ана. – Мишеви не једу чоколаду.

Једу, једу – каже Стефан. – Мишеви једу лешнике, а нарочито воле да једу чоколаду с лешницима. Обожавају чоколаду са лешницима као што је била ова.

Откуд ти знаш да је била с лешницима кад је ниси видео? – пита Ана.

– Нисам је видео, али знам да је била с лешницима јер су је мишеви целу-целцату појели. Да није била с лешницима, мишеви је не би целу-целцату појели, а како је била с лешницима, то су је мишеви целу-целцату смазали у сласт.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here