Учи браца прва слова,

сва су му лепа,

сва су нова округла,

некако фина,

писати их је милина.

Радозналост брацу мучи

одмах би да их све научи,

чуди га дедин израз лица,

„То је наша ћирилица“,

 Вели то деда па се смеши,

не би да унук нешто погреши…

Мудар је овај старина

зна да већ наследника има,

док се под оловком слово криви

ћирилица има да живи…

„То је наше писмо“,

поносно вели деда,

dок унукова слова

с уживањем гледа…

http://www.cuvariravnice.org.rs/