Home Čika Kekine priče ČIKA KEKINA PRIČA O ŽABLJIM KIŠAMA

ČIKA KEKINA PRIČA O ŽABLJIM KIŠAMA

52
0

Evo mene opet… Da li me se sećate? To sam ja, Čika Keka, vaš drugar za nespavanje. Ja sam vaš najbolji nespavački drugar!

Ja kad neću da spavam, ja neću da spavam i tačka. Niko mene ne može da natera da spavam. Ja neću i onda ne spavam. A vi? Da li vi hoćete da spavate ili nećete? Pa naravno da nećete… Ko još od nas velikih ide sada da spava…

Na spavanje idu oni mali…

Najbolje da se igramo nečega…

Čega bi voleli da se igramo? Hoćete li vi da birate igru ili ja? Ja ću da izaberem, ja ću da izaberem da se igramo pričanja priča…

Ja ću da vam pričam neke priče koje su se dešavale dok sam plovio Panonskim morem.

Da li znate gde je Panonsko more? E, da znate, bilo je ovde… Evo baš ovde gde sedim. Tu je bilo Panonsko more… Jednom je samo nestalo… Gde je otišlo, ko ga je odneo, to niko ne zna…         

Jednom davno, dok ste vi  još bili mali, a možda čak i pre toga, plovio sam vam ja tako Panonskim morem prema Novom Sadu. Ceo dan je sunce sijalo, vedro plavo nebo je bilo iznad naših glava, čisto plavo more je bilo ispod našeg broda… Vozim ja, ni briga me nije… Baš sam dobio peticu iz fizičkog vaspitanja i peticu iz muzičkog…

Lep dan, ja veseo žurim da javim mami i tati lepe vesti… Odjednom su počeli da se skupljaju neki mrki oblaci… Dok si rekao „raskiseliše li ti li se opanci“ ili „ufrižideriše li ti se frižider“ sunce je nestalo iz oblaka. Auuu, vidim ja biće neke oluje, neke nevolje, neke tarapane…

Raširim ja što više jedra, upalim rezervni motor, ubacim vesla u vodu i krenem na sve moguće pogone da što pre stignem kući i parkiram brod u garažu… Taman kad sam prošao pored Čuruga i krenuo prema Žablju i Novom Sadu nebo je postalo tako tamno da sam morao da upalim sva svetla na brodu i još dodatne farove protiv magle… Počeše da padaju prve kapi kiše, počelo je da grmi, seva… Uh, rekoh sebi, moram što pre da prođem pored Žablja pre nego što počne prava kiša… Ne bojim se ja baš toliko kiše koliko čuvene Žabaljske kiše…

Da li znate kakva je to Žabaljska kiša? Ne znate?! Taman što sam stigao do Žablja poče jaka kiša i sa kišom počeše da padaju žabe sa neba! Eeeee, to vam je ta čuvena Žabaljska kiša kada sa kišom počnu da padaju i žabe sa neba… Verovatno se zbog toga i zove Žabalj…

Poče kiše, poče da pada i voda sa neba i žabe sa neba, i munje sa neba i gromovi sa neba… A ja… Što ja ne volim žabe… Nije to zato što mi nisu lepe, već zato što puno krekeću. Da ne krekeću ja bih njih voleo… Lepe su, zelene, sa lepim šarama… Pa one njihove lepe buljave oči…

Mogao bih reći i da su mi slatke, lepe, onako majušne… Ali kada počnu da krekeću… Ne znaju da pevaju pa to ti je… A ja baš taj dan dobio peticu iz muzičkog… Šta da radim? Sve je više bilo žaba na brodu… A one krekeću li krekeću…. Probao sam da zapušim uši rukama ali kako ću onda da vozim brod… Probao sam da vičem na njih, da ih grdim, da galamim… Njih baš briga, ne slušaju one mene ništa već teraju po svome… Šta da radim? Kako da ih umirim, kako da ih oteram?

(IZ KNJIGE „PANONSKE PRIČE NESPAVANKE“)

Onda se ja setim čega se žabe boje. Žabe se boje roda… Ja sam još kad sam bio veliki kao vi naučio da cvrčim kao roda… Tako da sam ja počeo da imitiram rodu i počeh da cvrčim… Kad su žabe čule cvrčanje rode odmah su počele da beže… I žabe i žabci su se u trenutku razbežali kud koji mili moji…. Sve žabe su poskakale u more… Tako sam bio srećan što sam rasterao taj hor žaba… Uvek sam se pitao zašto žabe ne idu u muzičku školu i nauče da pevaju kao sav normalan svet…        

Da li se to meni čini ili neki od vas već žmure… Nema spavanja… Evo jedne zdravstvene pesmica da se razbudite…

Malo kašljem malo šmrcam, nije me baš prošlo

Par dana bez škole, još bi dobro došlo

A kad ozdravim mori mene  briga

Kako ću se igrati kad me čeka knjiga

Ko to meni spava? Nemojte da me sekirate. Molim vas nemojte da spavate… Kako ću ja bez vas? Evo spreman sam da vam kažem i jednu zagonetku a vi pokušajte da je rešite…

Vunu ona nosi usred toplog leta

Blejanjem nam javlja da joj to ne smeta

A mleko nam ona uvek daje zdravo

Vi ćete nam reći njeno ime pravo.

Aha…. Tu sam vas čekao… Probajte da rešite ovu zagonetku… Samo bez spavanja… Probajte da pogodite da je rešenje zagonetke ovca… Hajde da vidimo ko je pogodio… Jedan, dva, tri,… petsto trideset dva… osam hiljada…

Uh, ne mogu više da brojim… Svi ste pogodili i zato dobijate nagradno nespavanje… Svima je dozvoljeno da zajedno sa mnom ne spavaju…. Zeeev…

Meni se uopšte ne spava, ne spava mi se…. Malčice zevam ali ja mogu kad god hoću da ne spavam… I evo ni sada neću da spavaaaaam… Uopšte neću… Zeeev… Neću da spavam…

Neću da spavam ni sa mamom i tatom, ni sa vama, neću da spavam ni sam….. Samo malo zevam. Nećuuuu… Samo malkice ću da nešto razmislim zatvorenih očiju. Zeeev…

Laku noć…

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here