Home Čika Kekine priče ČIKA KEKINA PRIČA O PETROVARADINSKOM KRALJU (Iz knjige „Panonske priče nespavanke“)

ČIKA KEKINA PRIČA O PETROVARADINSKOM KRALJU (Iz knjige „Panonske priče nespavanke“)

51
0

Dobro veče svima, i malim i velikim… Volim kad vas vidim u tolikom broju… Volim što nas toliko večeras neće spavati… Jooj, što volim da ne spavam…

Meni se nikada ne spava… Verujem ni vama… Ko će spavati kad toliko ima toga noću da se radi…

Može da se igra sa igračkama, igra žmure, gleda tv, čitaju knjige, jedu kolači, šeta oko kuće, šeta po kući… Uh, baš volim što ne volim da spavam….

A kada mi se ne spava, onda najviše volim da pričam… A kada pričam najviše volim da me slušaju… Baš volim što ne volim da spavam…. Ali nije bilo to uvek tako….

Jednom kad sam išao na daleki sever Panonskog mora da pingvinima odnesem malo sladoleda od vanile i čokolade, zamoli mene Petrovaradinski Kralj da mu donesem nešto leda sa severa Panonskog mora.

Kralj kao kralj, voleo je da pije čaj sa ledom tako da nije mogao da se prehladi…  Da je pio sok sa ledom, to bi već bila druga priča… On tako sebi skuva čaj i u njega stavi led. Bilo je vruće leto i njemu je nestalo leda a pošto je čuo da idem na daleki sever zamolio me da mu, eto, donesem led za čaj. Meni pingvini spakuju led za Petrovaradinskog Kralja, ja ga stavim u frižider i požurim da dođem dok se led ne istopi.

Dođem vam ja tako sa dalekog puta, parkiram svoj brod u kraljevsku garažu na Petrovaradinu i ponesem Kralju led. Što se Kralj obradovao… Sve je skakao od radosti… Pita, čime želim da me počasti. Zove me da nešto pojedem…

Bilo je vreme za večeru a pošto sam stigao gladan sa dalekog puta pristao sam da idem na tu kraljevsku večeru…. Kakvih je tu sve đakonija bilo za jesti…. Da ne veruješ svojim očima…

Bilo je tu bureka na aždajin način, piletine na podmorski način, gibanica od sunčevih zraka, pečenih svemirskih brodova, supa sa sosom od viljušaka, pečenih jagoda punjenih čokoladom, palačinke sa džemom, pohovanih čokolada u puding sosu, gužvara sa makom, sosova od slatkiša raznih vrsta i kao desert kraljevska torta… Torta je bila toliko velika da su je sekli motornim testerama a ja sam se morao merdevinama popeti na nju da lopatom uzmem malo šlaga. Lepo vam se ja tako najedem…

Sat je pokazivao da će skoro pola osam uveče i kralj me zove da krenemo na spavanje… Ja da spavam u pola osam uveče…? Ma to nije moguće! Pa, meni se nikada ne spava… Kažem Kralju da bih ja još ostao, bar još nekoliko sati…

„Šta to čujem Čika Keko!?!“, viknu Kralj, „u krevet se mora ići pre osam…“

„Ali bar još malo da ostanem“, zamolim ja Kralja.

„Nema tu još malo, mora se na spavanje…“; bio je odlučan.

„Pa, Kralju, idite vi na spavanje, ja ću još malo da gledam crtane filmove na televiziji…“, pokušavao sam da ga ubedim.

„Neću više da čujem ni reč. Svi moraju na spavanje. Ko neće da spava zatvoriću ga u zatvor kod troglavog zmaja!“, vikao je iz sveg grla.

Auuuu…! Kad sam čuo za troglavog zmaja, nešto mi se odmah prispavalo. „Jaooo, dobri moj Kralju, izgleda da se i meni spava“, rekoh ja njemu.

„Eto vidiš da se i tebi spava… U mom kraljevstvu svi idu na vreme u krevet“, reče Kralj, zevnu i uputi se u spavaću sobu. Šta sam mogao drugo nego da i ja odem na spavanje. Kralj se mora slušati…  Tako sam vam ja otišao pre osam na spavanje….

Uzeo sam svog medu sa broda, obukao novu plavu pidžamu sa zvezdama i legao u krevet. Morao sam i odmah da zaspim… Ali danas neću! Danas ću biti celu noć budam, a i vi sa mnom… Nismo mi mali da bi spavali… Mi ćemo ostati budni…

Za nas, vrednu decu, dan je jako kratak

Posle škole prvo domaći zadatak

Pa kad sve napišem i dobro  izučim

Žurim na igranje da se s loptom mučim

Uh, baš mi se ne spava… Vidim i vama su oči širom otvorene… Dobro nisu baš svima…

Hej, ti mali… Da, da, ti sa plavom kosom… Da, ti, ti… Tebi govorim… Nema večeras spavanja…

Ja neću da spavam. Eto, eto, ispričaću vam jednu zagonetku… Jednu lepu i tešku zagonetku, pa vi probajte da je rešite…

Ko je reši dobija nagradno spavanje a ostali će da se igraju sa mnom…

Mleko daje i travu baš voli

Mukanjem za nju svoga gazdu moli

Na vrh svoje glave rogove ta ima

Njeno ime odmah reci sada svima

Znao sam da ovo ne možete da rešite… Pa to ne mogu ni učitelji, ni učiteljice, ni profesorice, ni profesori… Ako vi rešite onda… Samo bih zamolio odrasle da ne šapuću deci, jer će pogrešno šapnuti… To nije fer. Neka svako smisli odgovor i dobije nagradno spavanje. Čini mi se da čujem poneki odgovor…

Pa to nije moguće… Kako sad baš svi možete da znate da je rešenje zagonetke krava… To mora da su vam ovi veliki rekli…

Kako hoćete… Vi idite da spavate a meni se ne spava… Ne samo da mi se ne spava nego i neću da spavam…

Šta onda? Šta ako sad odete da spavate? Onda ćete biti odmorni sutra za školu i onda vam se u školi neće spavati?

A ja baš volim kad mi se spava u školi…

Ne, nemojte ići…

Nemojte me ostavljati samog… Zeeeeev…. Malo mi se zeva ali mi se ne spava… Zeeeev. Nikada mi se ni neće spavati… Eto baš mi se ne spaaaaavaaaaa….

Kako ću ovako odmoran da spavam…. Zeeeeev. Neću da spavam…. Zeeeeev.

Neću… Zeeeev.

Baš neću…

Laku noć.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here