Dobro veče drage i dragi moji. Gde ste vi ceo dan? Šta ste danas radili?
Svugde sam vas tražio, sem u školi, naravno… Dobro, dobro, ići u školu i nije neki rad, tako da se nadam da se niste nešto posebni umorili. Moći ćemo da budemo budni čitavu noć! Baš volim što nećemo spavati…. A pošto se ne spava ni meni ni vama onda ću da vam pričam…, da vam pričam…. Šta najviše volite da vam se priča? Da li sam ja vama pričao o mom doživljaju u Kikindi? Nisam vam to pričao? E, sada ću!
Vozim se ja Panonskim morem, tražim negde da popravim gumu za brod koja mi se probušila… Vozim se ja tako kad odjednom naiđoh na nešto ogromno što je virilo ispred mene u moru kod Kikinde… Bilo je to tako veliko da mu se nije video ni kraj, ni početak, ni kraj leve strane, ni kraj desne strane, ni kraj gore, ni kraj dole… Ali bilo je to nešto čudno okruglo i veliko… Šta bi to moglo da bude, pitao sam se ja….
Bilo je nekako narandžasto, oker, pa malo i žuto a koliko se sećam i bele boje je bilo… Pomislih, da je možda Sunce palo s neba pa se nekako u moru ugasilo… Gledam, gledam… Nije Sunce jer je ovo naše Sunce sijalo na nebu… Da nije slučajno Mesec, dosetih se ja… Gledam, posmatram… Ma nije to ni Mesec…. Nije baš okruglo kao Mesec…
Ne znam šta da radim… Ne mogu da zaobiđem tu veliku nepravilno okruglu stvar, ne mogu da se popnem na nju… Nema nigde parkinga da parkiram brod… Probah da doplivam do toga ali nikako da se popnem jer je bilo klizavo… Sto me muka spopalo… Kakvo li je ovo čudno ostrvo?
Otišao bih ja do Kikinde u Morski naučni institut da pitam naučnike šta je to ali nikako ne mogu da prođem pored toga… Krenem vam ja ipak desno i plovim brodom, plovim, plovio sam vam ja ni sam ne znam koliko dugo… Možda sam čak više od petnaest minuta plovio ali to nikako nema kraja… Valjda zato što je okruglo… Malo po malo ja sam uspeo da zaobiđem tu okruglu stvar…
U daljini mi se prikazala Kikinda. Ja vam brzo krenem brodom do Kikinde u Morski naučni institut. Idem ti ja tako prema institutu kad naiđoh na mog druga Kapetana Mileta koji je tužan sedeo na svom brodu.
Pitam ga ja „Što si tužan Kapetane Mile?“
„Kako ne bih bio tužan kad sam izgubio moj tovar sa broda?“, kaže on meni.
„Kakav tovar?“ upitah ga radoznalo.
„Ma ne pitaj me, krenuo sam u moj riblji restoran „Kod svinjske kolenice“ da pravim pitu bundevaru, pa sam svratio kod mog dede da mi ubere jednu omanju bundevu da bih napravio pitu… Dade meni deda bundevu i ja sam je usput izgubio a treba da mi dođe moj prijatelj vanzemaljac sa Marsa na domaću pitu u tri sata a ja nemam bundeve…“, žalio mi se Kapetan Mile
„Pa kako izgleda tvoja bundeva“, interesovalo me
„To ti je Čika Keko jedna od omanjih bundeva iz ovoga kraja ali je taman za pitu. Onako, nekako je okrugla, narandžasta, malo oker, čak i bele boje ima“, opisivao mi je Kapetan Mile…
Ja se setih… Pa, ono što sam ja sreo to je bundeva Kapetana Mileta…! Kažem ja njemu šta sam i gde video…
Njegovoj sreći nije bilo kraja. Brzo je upalio brod, ubacio u četvrtu brzinu i pevajući krenuo po svoju bundevu. Pozvao je i mene da dođem na pitu od bundeve zajedno sa njegovim drugarom vanzemaljcem sa Marsa ali nisam imao vremena….
Tako sam ja pomogao mom drugu kapetanu a i vama ću pomoći da ne spavate. Evo za početak jedna pesmica nespavanka.
Jako volim mamu, koja voli tatu
Tata voli mene, ja njega i batu
Bata je još mali, sigurno nas voli
Ljubav se dobija, za nju se ne moli
Juhuuuu…! Gde ste pošli? Niste valjda gladni ili kojim slučajem da Vam se ne spava? Nema spavanja… Ko spava noću šta će danju raditi? Ja hoću samo da spavam po danu… Nemojte ići… Pričaću vam još. Pevaću vam još… Ispričaću vam jednu zagonetku a vi je rešite…
Mnogo voli sira, al ga mačka vija
Što životu malom to baš i ne prija
Dugačkoga repa, cijukom se javlja
Kome se to mora zamka da postavlja?
Hajde rešite ako možete… Hajde, hajde… Ne znate… Ili možda znate… Kako to da opet znate? Pa nije baš bilo teško pogoditi da je to miš…
Baš sam sad nešto odmoran i uopšte mi se ne spaaaavaaa.
A vi?
Vidim da se nekima od vas spava… Ja nipošto neću da spavam, a vi kako hoćete… Zeeeev… Ako baš hoćete, možete me i ostaviti samog – ako vam nije žao… Ja neću da spavaaaaam…. Neću…
Neću i nećuuuu… Zeeev…
Ne spava mi se… Sad sam možda i malko ali nisam za spavanje… Zeeeev… Umoran sam za priču….
Neću da spavam…
Laku noć…
IZ KNJIGE „PANONSKE PRIČE NESPAVANKE“
