Panonski sam mornar,
bez mora i broda
Pšenična su polja
moja morska voda
Panonsko je more,
nekad ovde bilo
I nestade iznenada,
šta li se to zbilo
U daljinu stalno gledam,
njega nema – ja ga tražim
I bez mora Panonskoga,
za mornara pravog važim
Ja bez mora Panonskoga,
morski život stalno živim,
U mislima neprestano,
pučini se morskoj divim.
I bez broda Panonskoga,
naći ću ga jednog dana
To je more moja kuća,
svima nama ljubav znana
Ostrvo je Fruška Gora,
svedok morskih divnih dana
A bez mora Panonskoga,
planina je sada sama
Ali jednog dana,
posle vedre noći
Panonsko će more,
opet meni doći
A kad nađem more svoje,
sve će strepnje tad da odu
Život morski tad će teći,
na Panonskome mome brodu.
Pozvaću vas ja na more,
koje negde mene čeka
Verujte vi sada meni,
kad vam kaže Čika Keka
ŠTA ĆETE SAZNATI IZ KNJIGE „GDE JE NESTALO PANONSKO MORE“?
