Home Čika Kekine priče ČIKA KEKA, DIVOVI I DŽINOVI

ČIKA KEKA, DIVOVI I DŽINOVI

251
2

Ooooo, kako lepa noć… Prekrasno mračna i predivno crna… Volim kada je noć toliko mračna da ne vidiš ni zvezdu pred nosom. Jedino mi onda bude žao što tada ne vidim ni mesec pred nosom… Volim kada je tako crna noć, kad je crnja i od onoga što vidim kada zatvorim oči… Ja bih takvu noć nazvao džinovka noć, ili još bolje rečeno, divovska noć.

Nego, nikada nisam znao kako se pravilno kaže džin ili div…?  I uopšte ne znam da li je isto džin i div. Da li vi znate kakva je razlika između džina i diva? Ne znam…

Ipak, mislim da se pravilno kaže div, jer su nekada moji prijatelji divovi živeli na obali ostrva Fruška gora u selu Divoš. Ako bi se pravilno reklo džin, onda bi se to selo zvalo Džinoš! A to se selo i dan danas zove Divoš! Mislim da je to pravilan zaključak.

Sasvim sam se slučajno upoznao sa tim divnim divovima pre mnogo godina. Posle redovnog obilaska sveta brodom vratio sam se na Panonsko more. Hteo sam da se parkiram u luku Sirmijum ali nije bilo slobodnih parking mesta za moj brod. Tražeći neku luku sa slobodnim parkingom stigao sam do jedne tihe morske uvale na obalama ostrva Fruška gora. To je bila malena luka pored sela Divoš.

Taman kad sam parkirao brod iza brežuljka se pojavio i, prema iznenađenim i zbunjenim mojim moreplovcima, sišao neki div džinovske visine i ogromne snage.

Kad je došao do broda počeo je da doziva: „Čika Keko! Čika Keko!“.

Popnem se ja na vrh jarbola, kako bih gledao diva ravno u oči, i pitam ga: „Ko to traži Čika Keku?“

„A, Čika Keko, nećete me prevariti. Znam ja da ste to vi“, nasmejano je rekao div.

„Otkud ti znaš da sam ja Čika Keka?“, upitah ga radoznalo.

„Čika Keko, ja sam Div Patuljko, moj drugar Petar Pan mi je puno pričao o vama. Čak imam i neke slikovnice i knjige koje je on o vama napisao!“, bio je veseo Div Patuljko.

„Baš mi je drago. Petar Panovi prijatelji su i moji prijatelji“, rekao sam osmehujući se.

„Čika Keko, ako imate vremena, bilo bi lepo da sa svojim mornarima dođete danas kod mene na rođendan. Mama mi sprema Džinovsku Panonsku Tortu,“ ljubazno nas je pozvao Div Patuljko.

„A koliko godina puniš dragi prijatelju?“, upitao sam novog drugara.

„Danas punim 365 godina i krenuo sam u prvi razred. Obično divovi kreću u prvi razred sa 400 godina ali polagao sam prijemni pa su me primili“, bio je srećan Div Patuljko.

Naravno da smo prihvatili poziv. Ko bi još propustio rođendansko slavlje. Kao poklon dao sam mu moju knjigu „Put oko sveta sa Čika Kekom“. Baš se obradovao.

Na rođendanu je baš bilo veselo. Jeli smo tortu, igrali smo, pevali… Njegovi roditelji su nas pustili da slavimo rođendan čak do osam uveče. Od tada sam se divovima iz Divoša često i lepo družio.

Ne možete ni da zamislite koliki su ti divovi bili… Oni najmanji, patuljasti divovi, jedva da su prelazili tri i po metra dok oni, poveliki, su išli u visinu i do 55 metara…

Najviše sam voleo da se igram sa njima žmure jer su bili toliko veliki da je skoro bilo nemoguće da se dobro sakriju! Kako god se sakriju uvek je virio jedan deo njihovog tela pa sam ih lako nalazio. A kada su oni mene tražili ja sam smislio trik i sakrio bih se u džep od nekog diva… Otkrili bi me tek kada nisam mogao da izdržim a da se ne smejem. Tek kad puknem od smeha onda bi me otkrili gde sam…

Najteže mi je bilo da se sa njima igram preskakanja jer bi ih jedva preskočio kada bih skočio sa jednog brda na drugo dok su oni stajali u sredini.

Nisam ih skoro video i družio se sa njima jer su se preselili. Pošto su bili veliki, a bilo su sve brojniji i brojniji, polako je nestajalo mesta za njih na ostrvu Fruška gora. Odlučili su da se presele na najveću planetu u svemiru koju su posle svi zvali Divovska Planeta. Ta planeta je toliko velika da nikada neće postati tesna za moje prijatelje divove.

Ponekad se čujemo telefonom i planiramo da se vidimo ali sam ja u tolikoj gužvi da nikako ne stižem da ih obiđem.

Drugarstvo je bitno

Drugarstvo je važno

Sa njim se i mali

Osećaju snažno

Gde ste nespavači? Glavu gore! Tek je počelo celonoćno nespavanje… Nema spavanja dok traje noć! Sutra kad odete u školu dremnite malo na velikom odmoru a ako ni to nije dovoljno zažmurite na nekom času! Nećete da spavate na času? Ih, kakvi ste…. Kako god hoćete sada nema žmurenja, dremkanja, kunjanja… Budite drugovi, budite nespavači!

Hajde da se igramo nespavajućih zagonetki! Ja ću vam zadati zagonetku a vi odgovorite… I tako celu noć! Evo prve zagonetke…

Kada si u tuzi

Kada si u sreći

Sa njime je svaki

Doživljaj najveći

Da vas čujem? Što ste se ućutali? Da li razmišljate ili spavate? Hajde da sad vidim ko zna odgovor… Ne verujem da će neko pogoditi…, sem tebe, sem tebe, tebe…., sem tebe… Kako znate? Kako znate da je odgovor drug? Bio sam siguran da je ovo nepogodiva zagonetka a vi svi znate odgovor!

E sledeća zagonetka će biti najteža na svetu! Samo da je smislim… Zeeeev…

Ovo razmišljanje mi nešto sklapa oči… Zeeeev… Sreća pa mi se ne spava… Zeeeev… Kao što se ni vama ne spava. Ovo je nespavajuća noć. Zeeeev…

Smišljam. Zeeeev… Laku noć.

SAŠA BOOKS

2 COMMENTS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here