– Земља је округла, – Још учитељ каже:
Наш учитељ каже, кад је код нас вече,
Јеси чула, бако? Тад на другој страни
– Гле не лези враже! Ведро јутро тече.
Да ли је баш тако? – Ти се шалиш, враже,
– Јесте, јесте, бако. Да ли тако рече?
Пођем ли на исток, – И док ми учимо
Све тако идући, усред дана права,
Морам опет својој ђак на другој страни
Вратити се кући. Увелико спава.
– Ех, када би земља – Е, то му верујем,
И рогљаста била, јер и с оне стране
Ишао куд хоћеш, лењи ђаци краду
Опет мораш доћи сами себи дане.
До мојега крила.
