Пошао бумбар на излет,
сав прерушен као странац,
на леђима шарен ранац,
а на сваком прсту редом
прстенчића златних пет.
Када стиже на појату,
зукну бумбар дембелан:
– Даћу вама добру плату,
нађите ми одмах стан,
на првоме само спрату,
стан светао, раскошан.
Понуди му собу паук
на чардаку светлом свом,
понуди му пуж ливадски
свој седефни лепи дом,
своје гнездо стара сврака,
понуди му мравак неки
кулу наврх мравињака.
Разне бубе с разних страна,
бринуле се око стана,
крупног госта готована,
бринуле се да му буде
вода хладна, слатка храна,
нудиле га да остане
у гостима десет дана.
Само пчела нека мала
удари у смех, у звон:
– Какав путник! Какав странац!
Ја знам добро ко је он,
мада носи шарен ранац,
то је бумбар готован,
стршљену је љутом знанац
а кум му је летњи трут.
Покажите њему пут,
нек сам себи тражи стан
троми бумбар готован.
