Божић је за православце најрадоснији празник, празник који доноси весеље, измирује и носи поруку љубави и слоге. Пре свега то је породични празник који окупља све генерације, а у коме активну улогу имају деца. За децу овај празник често остане прелепа успомена на безбрижност детињства коју они касније преносе на своју децу. На овај начин не само да се чува једна лепа традиција, већ се негују суштинске вредности и топлина породичног дома.
БАДЊИ ДАН
Обичаји кажу да на дан уочи Божића, Бадњи дан, најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро одлазе у шуму по бадњак – храстово или церово дрво које ће током вечери унети у кућу. Бадњак симболише Исуса Христа и сече се посебним обредом. На месту где се бадњак посекао ваљало се оставити нешто: парче погаче или мало жита. Бадњак се сече из три ударца, а ако се тако не посече, онда се ломи увртањем.
Тако беше некад, а данас би било сасвим у реду отићи на зелену пијацу по грану бадњака и унети га у кућу непосредно пре вечере. Бадњаку се додаје и по једна дренова гранчица која симболизује здравље и снагу.
Када дођу мушкарци са бадњаком, укућани их поздрављају и међусобно једни другима честитају бадњи дан речима: „Добро вече Бадњаче“ и „Добро вече и срећно вам Бадње вече“.
ПИЈУКАЊЕ, НАЈРАДОСНИЈИ МОМЕНАТ ЗА ДЕЦУ…
Женски посао на Бадњи дан је спремање печенице за Божић и божићне трпезе. Осим тога жене су задужене за сакривање поклона и слаткиша испод сламе која је унета у кућу током јутра и која се ређа испод стола.
Главни посао деце и уједно највећа забава за све укућане јесте пијукање и тражење сакривених поклона и слаткиша. Деца имитирају пилиће и иду иза маме „коке“ и старијих укућана. Ово је симболична представа родитељске љубави, односно љубави Христа према људском роду. С обзиром да се тек сутрадан могу ти слаткиши јести, ово је начин да се деца уче стрпљењу и одлагању задовољства.
Затим сви седају за породичну трпезу и честитају једни другима Бадње вече. Вечера је код православаца посна, састоји се углавном од пребранца, рибе, киселог купуса, туршије, а након вечере може се засладити посном питом, сувим воћем и орашастим плодовима.
БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ
На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног наслеђа и поднебља. У чесницу се сакрије новчић, а верује се да онај ко пронађе новчић бива срећан целе године. Дешава се тако да се „случајно“ новчић нађе баш у оном комаду који ће припасти најмлађем члану породице, што бива испраћено великом радошћу.
Ујутру се иде у цркву на службу и причест и једе се први мрсни доручак.
Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте. Изузетак је једино положајник. Положајник је прва особа која уђе у кућу на дан Божића и обично је то дете или особа блиска породици. Он улази у кућу и честита Божић укућанима речима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.
Затим положајник пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу „Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица…“
Домаћин дели чесницу и сваком укућанину и положајнику намењује један део. Онај коме западне део са новчићем, сматра се, биће посебно срећан те године.
НОВИ ПОЧЕЦИ…
Према предању на Божић треба започињати послове. Неки обичаји кажу да треба радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године, како би ове године лепо текао.
Овом приликом свим православним верницима, од најмлађих до најстаријих, честитамо најрадоснији празник Божић речима:
Мир Божји, Христос се роди!
https://bebo.club/bozicni-obicaji-u-pravoslavnoj-porodici
