Home Kerefeke poezija БЕЛИНА – Александар Чотрић

БЕЛИНА – Александар Чотрић

52
0

Погледах кроз прозор,
Па прозборих: – Страшно!
Некоме по путу
Просуло се брашно!

Рече деда Пера:
– Гледај пажљивије,
Немој да паничиш,
Јер то брашно није.

Од тог дана ја сам
У још већем страху,
Све ће да нас затрпа
Тај шећер у праху.

Објасни ми бака
И развеја страх,
Сладак призор јесте,
Ал’ то није прах.

Гледам, све се бели,
Мора да је то,
Из џакова нечијих
Исцурила со.

– Није шала неслана –
Сад се тата створи
– Нема ни у морима
Баш толико соли.

Постале су беле
И гране и жице
Без перја су остале,
Ја мислим, све птице.

– Није перје – каже мама
– Од гуске ил’ сове,
То што сада видиш,
Друкчије се зове.

Не знам шта је вани,
Зноји ми се чело,
Потпуно сам збуњен,
Зато гледам бело.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here