Home Bajke i priče BAJKA O MALENOJ ZMIJI

BAJKA O MALENOJ ZMIJI

591
0

Bio jednom jedan  siromašan čovek koji je živeo sa svojom ženom. Žena je napravila klupko vune i dala ga je mužu da ga proda. Dok je tako hodao, ugledao je decu koja su mučila malenu zmiju. Čoveku je bilo žao malene zmije. Dao je klupko vune deci, a malenu zmiju je poneo kući.

“Šta ćeš s tom malenom zmijom? Kako si mogao dati klupko vune u zamenu za nju! Nosi zmiju iz moje kuće, baci je!”

“Kuda da je sada po mraku odnesem? Može ostati ovde večeras, sutra ću je odneti njenim roditeljima.”, odgovori čovek.

Sutradan je uzeo zmiju. Dok je hodao, sreo je pastira. “Želim da vratim ovu malenu zmiju njenim roditeljima, ali ne znam gde su. Možda vi znate pa mi možete pomoći.”, upita čovjek pastira.

“Znam gde oni stanuju.”, odgovori pastir i objasni mu put. “Kad te budu videli, ponudiće ti bezbroj bisera i dragog kamenja, zlato i srebro. Ništa od toga nemoj uzeti. Oni imaju jedan stari sto koji je čaroban. Kada ga postaviš, daje ti sve što poželiš. Traži od njih taj stol i ponesi ga sa sobom.”, reče pastir.

Čovek je nastavio put. Kada je došao na mesto na koje ga je uputio pastir, budući da je nosio malenu zmiju, sve zmije su bile jako radosne. Pozvale su čoveka u svoju kuću i izvadile srebro i zlato, bisere i drago kamenje i rekle mu da izabere šta želi i uzme koliko god želi. Međutim, čovek nije uzeo ništa od toga, samo je tražio stari sto.

Ne oklevajući, zmije su mu dale što je tražio. Čovek je otišao kući noseći čarobni sto. Ponovno ga je žena prekorila: “ Šta će nam taj stari sto, već imamo jedan takav. Zašto nisi uzeo srebro, zlato, bisere i drago kamenje?”

Tada je čovek postavio sto i rekao: “Stolu, reci nam, što mi siromasi trebamo imati.”

Za tren oka je sto bio prepun raznih jela i pića. Sto im je dao sve što su želeli. I tako su njih dvoje postali bogati.

Jednom je žena rekla mužu: “Želim pozvati kralja u naš dom.” Isprva, čovek nije ni želeo da čuje za to, ali se na kraju ipak složio. Pozvali su i kralja i njegove podanike. Kada su postavili sto, pojavila su se jela i pića svih vrsta. Kralj je bio iznenađen jer se hrana pojavila na stolu bez da je vidio sluge koji bi je doneli. Konačno je shvatio kakav je to sto. Čim je završio s jelom, uzeo je sto, skupio ga, dao ga svojim podanicima da ga ponesu i otišao.

Žena i muž su bili jako tužni, pa je muž ponovno otišao zmijama. Na putu je ponovno sreo pastira i požalio mu se: “Pozvao sam kralja u svoj dom. Svideo mu se moj sto i uzeo mi ga je.”

Onda je pastir rekao: “Zmije će ti ponuditi puno srebra i zlata, bisera i dragog kamenja, ali nemoj ništa od toga uzeti. Iza vrata se nalazi konj kojem iz jedne nosnice izlazi srebro, a iz druge zlato. Svaki put kad kihne, napuni jednu vreću. Zatraži od njih tog konja i oni će ti ga dati.”

Čovek se uputio zmijama. Čim ga je malena zmija prepoznala, došla je do njega i omotala mu se oko vrata. Zmije su ga pozdravile i ponudile mu srebro i zlato, bisere i drago kamenje. Ništa od toga nije uzeo, ali je zatražio konja od njih, a zmije su mu ga dale bez razmišljanja. Doveo je konja kući. Svaki put kad je kihnuo, napunio je jednu vreću srebrom i zlatom. Par se ponovno obogatio.

Jednoga dana je žena željela konjem otići na kupanje. Kada je došla do potoka, tamo se kupala i kraljeva žena. Čim je vidjela prekrasnog konja, obuzela ju je zavist: “Neka nepoznata žena ima takvog konja, a ja da imam običnoga?”

Odvezala je konja i odjahala na njemu. Svog konja je ostavila tamo. Kad je žena izašla iz potoka, uzela je konja i odjahala kući. Nije primijetila da to nije bio njen konj.

Kad je došla kući, rekla je mužu: ”Jesi li vidio da je naš konj promenio boju?”

Kad je konj kihnuo, iz nosnica mu nisu izlazili zlato i srebro. Tada su shvatili da je kraljeva žena otela njihovog konja.

Ponovno je čovjek otišao do zmija. Na putu je ponovno sreo pastira i kukao je: “Kraljeva žena je uzela mog konja.”

Onda mu je pastir savetovao: “Zmije će te ponovno ugostiti s velikom radošću i ponudiće ti zlato, srebro, bisere i drago kamenje. Ništa od toga nemoj uzeti. Traži od njih bundevu i one će ti je dati. Odnesi bundevu kralju i traži od njega svoj sto i konja. Ako on odbije da ih vrati, bundeva će eksplodirati i zapaliće kraljevu kuću. Tada će sto, konj i celo kraljevstvo biti tvoje.”

Čovek je nastavio put do zmija. Ponovno su ga primile s radošću i ponudile mu blago. Nije ga uzeo, zahvalio im je na njihovoj dobroti i tražio je bundevu od njih. Bez oklevanja su mu ju dale. Čovek je uzeo bundevu, odneo je do kralja i tražio natrag svoj sto i konja. Kada je kralj to čuo, naredio je slugama da pretuku čoveka. Međutim, kad su ga hteli da napadnu, bundeva se razletela na komadiće i vatra je progutala dvorac i okolno područje. Konj, sto i celo kraljevstvo je pripalo čoveku.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here