Девојчице, ја сам расла
где расту зебе и чворци,
где хује пропланци, шуме,
и ветри развигорци.
Двориште је моје било
поред саме бистре реке,
навраћале су у њега
често лисице и зеке.
Девојчице, ја сам расла
где се у високој трави
поваздан играју жмуре
скакавци, попци и мрави.
И сад, чим добијем писмо
од зеленога априла,
пожелим да се вратим
где сам у детињству била.
Кућа је стајала моја
украј кућице пужа,
близу танке путање
што се кроз поље пружа.
Тркали су се са мном
потоци, брзи тркачи,
хрвала сам се с ветром,
да видимо ко је јачи.
Пљуском сам априлским ишла
по води до чланака,
обућицу је моју
сушила добра бака.
И сад кад добијем писмо
од зеленога априла,
сетим се како је она
добра, предобра била.
Ја сам расла где звезда
изнад брда израста,
где се играју на ветру
деца граба и храста.
Расла сам тамо где расте
месец румени, здрави,
с децом се на реци игра,
мост им сребрни прави.
Расла сам где расте небо
изнад поља у цвету,
била сам ближа сунцу
но жутом сунцокрету.
Зато, чим ми се април
картом отуда јави,
пожелим да са њим прођем
тамо по густој трави.
