Home Kerefeke poezija АПРИЛИЛИЈАДА – Валентина Радојичић, наставницa српског језика у Прехрамбено-хемијској школи у Нишу

АПРИЛИЛИЈАДА – Валентина Радојичић, наставницa српског језика у Прехрамбено-хемијској школи у Нишу

81
0

Ово није кобајаги и ни трунке шале нема,
а збило се у тренутку кад се март за бекство спрема…
И баш тада, десило се, кад је први април био,
да се један чича стари у дечака претворио.

„Како? Зашто?“, питала се једна бака забринута
и, верујте, на свог старца беше стара стварно љута.
А како и не би била, кад је стари пара дао
на играчке и кликере, па у игри уживао.

Још старицу моли лепо да му нов телефон купи:
„Без тог чуда, бабетино, дечаци су стварно тупи!
И не знају инста шта је, за игрице нису чули!
Па су такви, сви од реда, јадни, равни само нули!“

Старица сад не зна шта ће! Унуке у помоћ зове,
а наш чича, ко дечачић, смишља неке нове форе…
Тај лајкује, селфи воли. Строгоћа га старе боли!
И на тренинг неки жели, на игранку да с’ весели…
Маркирана гардероба сад је у тој старој глави.
Свог јелека и капчета напрасно се он остави.

Гледа баба свога „клинца“. Досади јој мука њена,
па у чуду и сва љута, крај огњишта тек задрема.
Колико је дана снила и о чему – не зна нико,
али кад се из сна трже, види: исти њен је чико!

Сад се баба чудом чуди! Просто не зна шта се збило!
И да ли се све то деси ил је април измислио.
Први април склон је шали! Разоноди редом људе!
Нек нам мало први април у свакоме дану буде!

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here