Ako nije najduža, onda je, usled zdepaste građe tela, svakako najteža. Postoje zapisi od primercima koji su bili dugački i 10 metara a teški oko 200 kilograma!
Tamno je zelene boje sa crnim ovalnim mrljama duž tela. Glava joj je krupna i uska i neprimetno se nastavlja u telo. Oči i nozdrve joj se nalaze na vrhu glave što joj omogućava da vreba plen potopljena u vodi. U odnosu na ostale džinovske zmije telo joj izuzetno mišićavo i zdepasto. Nema otrova, plen kojim se hrani davi obmotavanjem oko njega i snažnim stiskom.
Najčešće se hrani krupnim glodarima, tapirima, kapibarama, jelenima, pekarima, ribama, kornjačama, pticama, ovcama, psima i vodenim gmizavcima. Mada se to retko događa poznato je da može savladati i jaguara a potvrđeni su napadi i na ljude. Kao i ostale zmije iz porodice boa sa obe strane analnog otvora ima zakržljale patrljke u obliku kandži, ostatke nogu.
Može da se nađe u različitim tipovima životnih zajednica, tropske plavne šume, savane, vlažne livade, listopadne šume i šumo stepe ali uvek na mestima gde ima puno stajaće ili sporo tekuće vode. Iako izlazi i na kopno ipak najveći deo svog života provodi u vodi gde se daleko brže i veštije kreće. Pod vodom bez uzimanja vazduha može da izdrži i do 10 minuta.
Anakonde žive usamljeno na svome lovnom području. To se menja dolaskom kišnog perioda. Tada mužjaci kreću u potragu za ženkom i kada ih nađu njihov svadbeni ples može da traje čak nekoliko meseci. Šest meseci nakon parenja se u telu ženke razvijaju jaja iz kojih izlaze mladi dok su još u telu majke, tako da anakonde rađaju žive mladunce. Prosečan okot se kreće od 20 do 40 potomaka, mada taj broj može dostići i 100 mladunaca. Već jedan sat nakon porođaja mlade anakonde umeju da plivaju, love i brinu o sebi. Polnu zrelost dostižu na uzrastu od 3-4 godine.
Žive u tropskoj južnoj Americi istočno od Anda, pre svega bazeni reka Amazon i Orinoko.
