- februara je rođendan “Politikinog Zabavnika”! Iako verovatno svi znaju da je „Politikin zabavnik“ naš najstariji magazin, to bi trebalo opet naglasiti zato što je važno.
Namenjen je prvenstveno deci i mladima, mada ga rado čitaju svi od sedam do stosedam godina – kao što piše u zaglavlju lista. Pun je zanimljivih i poučnih priča iz istorije, iz nauke, priča o životinjama, priča iz života, sve su napisane na lak i prijemčiv način, a plus ima i strip!
Ime novog časopisa izabrano je javnim konkursom: od tačno 34.998 predloga, koliko ih je stiglo na konkurs objavljen u „Politici“, bubanj je odlučio da će kuma biti devetogodišnja Antonija Savić iz Novog Sada.
Prvi broj je bio crno-beli, imao je 12 stranica, na prvoj je bio Diznijev strip „Miki – hrabri krojač“, a broj je štampan u neverovatnom tiražu od 46.000 primeraka. Poslednji broj pre Drugog svetskog rata, broj 220, izašao je 4. aprila 1941. godine.
Sledeći je izašao tek sedam godina nakon oslobođenja, zato što nova vlast nije trpela stripove. Pokrenuo ga je Vladislav Ribnikar, 5. januara 1952. godine. Ovoj obnovi je, navodno, najviše doprineo Alkajos Angelopulos, atinski predstavnik kompanije Dizni, predloživši Titu da vrati strip u Jugoslaviju. Tito je odgovorio: „Što da ne, ja volim Paju Patka“, i „Zabavnik“ je oživljen. Od 1. januara 1968. godine, „Zabavnik“ je dobio formu časopisa (do tada je bio na novinskom formatu), boju, i strip u sredini časopisa (do tada su objavljivani samo strip kaiševi). Osim na ćirilici, početkom sedamdesetih izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku.
Sudeći po tiražu, na vrhuncu popularnosti bio je 1975. godine – 330.000 primeraka po broju.
Kompanija Dizni je počela saradnju sa „Politikom“ 1935. godine, pa je bilo prirodno da se Diznijevi stripovi objavljuju u novom magazinu. U redakciji čuvaju originalni crtež Volta Diznija sa posvetom iz 1939. Godine.
Saradnja „Zabavnika“ i Diznija je prekinuta zbog sankcija 1992. godine, i više nije obnovljena. Sad je u „Zabavniku“ moguće čitati „Garfilda“ i „Hogara“ – njihovi izdavači nisu tražili raskid ugovora ni tokom sankcija, i stripove evropskih izdavača koji se objavljuju na 16 strana u sredini „Zabavnika“.
Bez obzira na svu atraktivnost koju je „Zabavniku“ garantovao strip, u redakciji je od prvog broja poštovan izbalansiran odnos između stripa i teksta. Tako se došlo do prepoznatljivog imidža: malo zabava, malo pouka, nikad više pouke od zabave i obrnuto – stalno na tankoj liniji između ta dva načina. Moguće da se upravo zbog toga „Zabavnik“ smatra nekom vrstom paralelnog obrazovanja: odavno je u modi reći u društvu: „Nisam učio školu, ali sam čitao ‘Zabavnik’.“ „Zabavnik“ je postao i deo zatvorskog žargona pa se za nekog ko je istetoviran kaže da izgleda kao „Zabavnik“.
