U Montessori filozofiji i školama najvažnije je paziti na koncentraciju i nezаvisnost deteta te pustiti ga da razvija svoju ličnost, talent i strasti. Donosimo vam rečenice i objašnjenja koja vam mogu pomoći da deo te filozofije koristite i u svom domu

Montessori metoda se teško može sažeti u samo nekoliko reči ili fraza – to je cela filozofija o obrazovanju i razvoju deteta, način na koji se gleda život. Montessori učitelji koriste jezik koji poštuje dete i osigurava doslednost. Reči se pažljivo biraju kako bi podstakli decu na postanu nezavisni, motivisani i kritički mislioci. Montessori učiteljica Kristina Klemer, mama četvoro dece, objasnila je za portal „Motherly“ koje su uobičajene rečenice u bilo kojoj Montessori učionici ili domu, a mogu se ugraditi i u svakodnevni život.

1. PRIMETILA SAM DA SI SE JAKO TRUDIO

Naglasak na sam proces rada je od ključnog značaja u Montessori filozofiji. Izbegavaju reći deci „dobar posao“ ili „tvoj rad je lep“ i umesto toga komentarišu kako su bili koncentrisani dugo vremena ili kako je dete to pažljivo napisalo ili kako je njihov rad mogao bilo ko lako da pročita.

Pohvaljujući naporan rad vašeg deteta, pre nego rezultat, pomažete detetu da usadi razmišljanja o svom rastu kroz trud. Umesto da kažete detetu: „Dobar si dečak“, recite mu: „Primetio sam da si se juče lepo slagao sa svojim malim bratom kad ste zajedno igrali s kamionom“. Time mu pokazujete da ste videli njegovo dobro ponašanje, bez toga da ste mu dali neku „presudu“. Umesto da mu kažete: „Dobar si umetnik“, pokušajte „Primetio sam sam da si radio na svojoj slici sve dok nisi dobio baš ono što si želeo“.

2. ŠTA MISLIŠ O SVOM RADU?

Prema Montessori filozofiji dete je svoj učitelj. Učitelji su tu da ga vode kroz lekcije i pomognu mu, ali dete otkriva stvari za sebe kroz pažljivo pripremljenu okolinu i materijale, a samoanaliza je veliki deo tog otkrića.

Kada vas dete pita: „Sviđa li ti se moja slika?“, probajte ga ispitati šta misli o svojoj slici, umesto da samo kažete da vam se sviđa. Pitajte ga šta misli o tome, koje boje je koristio i šta mu je bio omiljeni deo rada. Pokušajte ga navesti da počne vrednovati svoj posao, a ne da traži vaše odobrenje.

3. GDE BIH MOGAO TO DA POTRAŽIM?

Nezavisnost je jedna od ključnih vrednosti Montessori učionica ili kuće. Cilj učitelja je da pomogne deci da rade stvari za sebe. Iako je ponekad jednostavnije odgovoriti na detetovo pitanje, često odgovorite deci s pitanjem kao što su: „Gde bi to mogao da potražimi?“ ili „Možeš li nekog prijatelja pitati za to?“.

Ako vaš sin izgubi cipelu, a vi primetite da je cipela ispod kreveta, probajte postaviti pitanje. „Gde si bio poslednji put kada si skidao cipele? Jesi li proverio u svojoj sobi?“. Možda će vam ovaj način „oduzeti“ više vremena, ali biće vredno kad dete počne samo da pokazuje inicijativu.

4. KAKO TI MOGU POMOĆI?

U Montessori učionici deca su odgovorna za mnoge stvari, uključujući i brigu o svom okruženju. Deca su često ponosna zbog tih odgovornosti jer provode vreme u aranžiranju cveća na stolu, zalivaju vrt, peru prozore i stolove. Ponekad je posao prevelik za njih, ali ga žele uraditi. U tim slučajevima, možemo pitati dete i pomoći mu. Nije dobro da mu „upadate“ i spašavate ga, na taj način šaljete detetu poruku da je nesposobno.

Na primer, ako je vaše dete umorno i vreme je za spavanje, a mora da slaže Lego kocke, sve ga to može previše razbuditi. Ne mora biti sve ili ništa. Možete ga pitati: „Koju boju želiš da staviš u kutiju?“ ili „Ja ću spremiti žute kocke, a ti možeš plave“, kako biste pokazali da možete raditi zajedno.

5. ‘U NAŠEM RAZREDU, MI…’ ILI ‘U NAŠOJ KUĆI, MI…’

Malena fraza kojom podsećamo našu decu ili člana razreda na neka pravila ili poželjno ponašanje. Fraze podsećaju na to kako zajednica funkcioniše, umesto da dobiju samo naredbe, puno je vjerojatnije da će ovakve fraze izazvati saradnju kod deteta. „U našem razredu, sedimo dok jedemo“ je puno jača izjava nego „Sedi“.

Kao i svi mi, deca žele da budu deo zajednice, a m ih jednostavno podsećamo kako društvo funkcioniše. Ako imate pravilo o trčanju po kući, umesto „prestani trčati“, probajte reći „mi u kući hodamo“ i proverite kako će vam dete odgovoriti.

6. NEMOJTE GA OMETATI, ON SE KONCENTRIŠE

Zaštita dečije koncentracije je temeljni deo Montessori filozofije. Montessori časovi daju deci puno vremena u kojem mogu u miru raditi, obično tri sata. To dopušta deci da razviju duboku koncentraciju, bez toga da se uznemiravaju i da idu da učei nešto drugo.

Može vam biti primamljivo da dete pohvalite, ali ponekad je i kontakt očima dovoljan da prekinete njegov rad. Sledeći put kad hodate pored deteta dok radi nešto duboko usredsređeno na crtanje ili izradu kule od igračka, pokušajte samo hodati umesto da mu kažete da je sjajno. Kasnije mu možete reći kako je bio lepo koncentrisan i koliko je divno njegovo stvaranje.

7. SLEDITI DETE

Ova posljednja rečenica je jako važna. To je nešto što Montessori učitelji govore jedni drugima – ne detetu. Često se podsećaju na rečenicu „sledi dete“, veruju da je svako dete jedinstveno i njegov unutrašnji razvoj te da nešto radi s razlogom. Podseća nas da neće svako dete prohodati s godinu dana ili čitati s četiri godine – deca nisu pročitala knjige i ne zanima ih koje ciljeve bi trebali dostići.

Slediti dete znači znači setiti se da je svakako dete jedinstveno i ima svoje potrebe, strasti i talente te bi ga trebalo voditi i učiti u skladu s tim. Ako vaše dete nije zainteresovano za čitanje pokušajte posmatrati šta voli, ako je duhovito možda će mu se svideti neka knjiga sa smešnim pričama, a ne dečiji klasici koje ste vi imali na umu. Zapamtite „slediti dete“ može vam pomoći da ga vidite na drugačiji način i da radite s njim umesto protiv njega.

Montessori učenje je mnogo više od obrazovanja – to je način gledanja i bivanja s decom. Čak i ako vaše dete ne učestvuje u Montessori nastavi, lako možete uneti neke ideje i rečenice u svoj dom te paziti na koncentraciju i nezasnost vašeg deteta“.

PIŠE Selma Sakić

https://klokanica.24sata.hr