Home Info 30. NOVEMBRA 1928. ROĐEN JE DRAGAN LUKIĆ

30. NOVEMBRA 1928. ROĐEN JE DRAGAN LUKIĆ

542
0

Jedan je od najpoznatijih savremenih dečjih pesnika u Srbiji. Pisao je romane, pesme, priče i dramske tekstove. Radio je na radiju i na televiziji, a za svoja dela primio je brojne nagrade. Pesme „Ivin voz“, „Fifi“, „Od kuće do škole“, „Kako rastu nogavice“ i mnoge druge ušle su u domaće čitanke, a brojna druga dela Dragana Lukića danas su deo lektire za osnovnu školu.

DETINJSTVO I OBRAZOVANJE

Dragan Lukić je rođen 30. 11. 1928. godine u Beogradu. Njegov otac Aleksandar bio je štamparski mašinista, a majka Tomanija domaćica. U najranijem Draganovom detinjstvu porodica se često selila, a trajno se nastanila u ulici Miloša Svilara na Lekinom brdu. Pohađao je Osnovnu školu „Vojislav Ilić“. S obzirom na očevo zanimanje, Lukić je veoma rano ušao u svet knjige. Aleksandar mu je iz štamparije u kojoj je radio donosio najnovija izdanja knjiga, a često ih je i kupovao u knjižarama. Bile su to pesme Jovana Jovanovića Zmaja, priče Desanke Maksimović, Defoov (Daniel Defoe) „Robinzon Kruzo“, Majov (Karl Friedrich May) „Vinetu“ i Dimova (Alexandre Dumas) „Tri mušketara“. Ipak, najdraža knjiga mu je bila „Kako se kalio čelik“ Nikolaja Ostrovskog (Николай Алексеевич Островский). Skupljao je i čuvao listove „Politikin zabavnik“, „Mika-Miša“ i „Politika za decu“, koje je njegov otac koričio kako bi im „produžio životni vek“.

Već kao dečak, sa drugovima iz ulice osnovao je ulični list „Mladost“. Lukić je bio glavni urednik i štampanim slovima je pisao tekstove koji su se objavljivali u listu. Pavle Milić je crtao ilustracije, a Aleksandar Lazic, zvani Aca-žaca je bio urednik za književni deo. Jedan od saradnika bio je i Draganov brat Jovica, te Relja Krstić, kasnije šahovski majstorski kandidat. Papir za štampanje nabavljao im je otac Aleksandar. Bila je to mala, ali vrlo ozbiljna redakcija koja je imala svoj pravilnik. Zahteve je postavljao urednik, a svaki dopisnik ispunjavao je svoje zadatke. U slučaju kada novinari propuste da ispune zadatak postojale su i sankcije i to u vidu zabrane čitanja dva broja lista „Mladost“. Na kraju godine održavala se godišnja skupština redakcije na kojoj se podnosio godišnji izveštaj. Tako je za decu iz ulice Miloša Svilara znao čitav kraj.

Godine 1940. krenuo je u Šestu mušku gimnaziju, a celu zemlju zahvatio je rat.

Nakon bombardovanja Beograda 1941. godine, škola je pretvorena u nemačku kasarnu. Žamor i smeh na ulici je utihnuo, pa su se dečaci iz kraja sastajali u kućama gde su bili bezbedni. Nakon 1.287 dana Beograd je oslobođen, a Lukić i njegovi drugari su se vratili u školu. Postao je član Narodne omladine koja je pomagala obnovu i izgradnju Jugoslavije. Krenuli su od obnove Beograda, a nastavili na izgradnji prve omladinske pruge Brčko – Banovići.

Godine 1848. upisao je srpskohrvatski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pisao je pesme i objavljivao ih na zidnim novinama. Bio je član Studentskog kluba mladih pisaca. Klub je ubrzo izdao knjigu priča i pesama u kojoj su se našle i Lukićeve pesme. Zbirka je štampana pod nazivom „Nas pet“ jer se sastojala iz dela pet mladih književnika. Godine 1952. objavio je svoje prve knjige „Velika trka“ i „Zveri kao fudbaler“. Tada se već afirmisao kao mladi dečji pisac, te stekao veliku popularnost. Dve godine kasnije završio je studije te se zaposlio kao profesor dečje književnosti u Školi za vaspitače u Beogradu, gde je ostao sve do penzionisanja. Nakon duže i teške bolesti preminuo je 1. januara 2006. godine u Beogradu.

DELA

Prve radove Dragan Lukić je objavio u jesen 1946. godine, a četiri godine kasnije štampane su njegove dve knjige (poeme- slikovnice) „Velika trka“ i „Zveri kao fudbaleri“. On je jedan od retkih srpskih autora koji je pisao isključivo romane, priče i pesme za decu. S obzirom da je rođen na periferiji grada, glavni motivi njegovih pesama su neboderi, blokovi, balkoni, parkovi, autobusi, tramvaji i sve ono što užurbani gradski život sa sobom nosi. Takođe, dečje igre, školske dogodovštine, drugarstvo, ljubav, razočarenje, iskrenost u njegovoj poeziji pronalaze novi smisao. On na razigran način pokušava da deci kroz pesme usadi osećaj za prave životne vrednosti. O tome govori i verovatno jedna od njegovih najpoznatijih pesama „Fifi“.

„Fifi, gledaj pravo,

Fifi, digni rep.

Fifi, pazi drvo.

Fifi, nisi slep.

Fifi, mašnu pazi.

Fifi, lepo gazi.

Fifi, to ne njuši.

Fifi, gore uši.

Fifi, ti znaš ko si.

Fifi, ne prkosi.

Fifi, jezik niže.

Fifi, hodi bliže.

Fifi, ne skakući.

Fifi, sad ćeš kući!

Naizgled jednostavnim rimama pesnik vešto uspostavlja ravnotežu između edukativnih i literarnih momenata. On uvek zauzima stranu deteta jer njihovu dečju razigranost stavlja na prvo mesto,te se potpuno poistovećuje s njima. Njegove pesme su uglavnom vedre i pune izmišljenih reči, fraza i izraza, a personifikacija mu je jedan od zaštitnih znakova. U pojedinim momentima njegova proza prožeta je elementima narodnog pesništva, protkanog savremenim izrazom. Pišući pesme prožete ljubavlju prema roditeljima i bližnjima, rodnom mestu i ljudima, počeo je da piše i rodoljubive pesme.

“Naš je deda jahao topovske cevi

i rušio šatore turskim pašama,

ali pošto je sad artiljerac u rezervi,

puca samo pivskim flašama.”

Dragan Lukić je bio redovan učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na području bivše Jugoslavije. Zajedno sa Brankom Ćopićem, Duškom Radovićem, Desankom Maksimović i drugim književnicima često obilazio je mesta u Jugoslaviji i družeći se s decom i odraslima širio ljubav prema knjizi.

BIBLIOGRAFIJA

Lukić je objavio više od stotinu knjiga. Najpoznatije među njima su „Iz jednog džepa“, „Moj praded i ja“, „Kako se kome čini“, „Fifi“, „Dečaci, devojčice, odrasli“, Ovde stanuju pesme“, „Kako rastu nogavice“, „Vagon prve klase“, „Od kuće do škole“, „Šta tata kaže“, „Vožnja po gradu“, „Lovac Joca“ i druge. Takođe, objavio je romane „Neboder C17“, „Tri gusketara“, „Bomba u kafi“. Njegova dela deo su udžbenika i lektire za osnovne škole.

NAGRADE

Dragan Lukić dobitnik je nagrade Neven, Kurirček, Mlado pokolenje, Zmajeve nagrade, te nagrade Politikinog zabavnika. Osvojio je nagradu Zlatni ključić, Oktobarsku nagradu grada Beograda i Orden rada sa zlatnim vencem.

Od 1993. do 2006. godine bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara, titule koju su pre njega nosili Veljko Petrović i Desanka Maksimović.

https://www.biografija.org/knjizevnost/dragan-lukic

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here