Home Vesti 30. AVGUSTA 1934. ROĐENA JE GROZDANA OLUJIĆ

30. AVGUSTA 1934. ROĐENA JE GROZDANA OLUJIĆ

45
0

Olujićeva je decenijama zastupljena u domaćoj lektiri za osnovce, ali i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih univerziteta. Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.

 

Grozdana Olujić (Erdevik, 30. avgust 1934 — Beograd, 16. mart 2019) bila je srpska književnica, esejistkinja, prevodilac i antologičarka.

Rođena je 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Osnovnu školu završila je u rodnom mestu, a gimnaziju u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Književnim radom počela je da se bavi veoma rano, još u srednjoj školi. Svoja dela objavljivala je u listovima Stražilovo i Mlada kultura. Dobila je nagradu za najbolju priču na konkursu koji je organizovala Borba 1953. godine. Tada joj je štapana prva pripovetka, te je tako, sa samo 19 godina, zakoračila u svet književnosti.

Važan deo svoje zaostavštine (deo svoje biblioteke, zbirku knjiga sa posvetama i svojih ličnih predmeta) poklonila je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, čija je bila članica.

Preminula je 16. marta 2019. godine, u 85. godini, u Beogradu, nakon duže bolesti. Tu vest saopštio je Adligat, dan posle njene smrti.

Kao romansijer, objavila je šest romana:

Izlet u nebo (1957), Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964), Divlje seme (1967), Glasovi u vetru (2009) i Preživeti do sutra (2017). Sabrani romani u šest knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona.

Takođe, kao bajkopisac, objavila je veliki broj bajki i zbirki bajki. Među njima posebno se ističu 10 zbirki: Sedefna ruža i druge bajke (1979), Nebeska reka i druge bajke (1984), Dečak i princeza (1990), Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir i druge bajke (1998), Mesečev cvet (1998), Svetlosna vrata (2002), Kamen koji je leteo i druge bajke (2002), Snežni svet i druge bajke (2004) i Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke (2007).

Njena dela doživela su brojna izdanja u zemlji, a prevedena su na čak 36 svetskih jezika.

Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja, kako domaćih, tako i stranih — Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004), NIN-ova nagrada za najbolji roman (2009), nagrada Politikinog zabavnika (1980), nagrada Mlado pokolenje (1980. i 1984), tri nagrade Zmajevih dečjih igara, povelja Zmajevih dečjih igara (2001), nagrada Narodne prosvjete, nagrada Telegrama, nagrada Zlatni leptir i Stara maslina (2002), nagrada Bora Stanković (2018), nagrada za najbolju svetsku priču i nagrada za najbolju modernu bajku sveta (1994).

 

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here