Na prvi dan proleća obeležava se i međunarodni dan vrabaca…
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca – pokućar, poljski i španski vrabac i sve tri vrste žive u blizini ljudi i zavisne su od ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, izgradnja objekata i uređenja prostora, pre svih zelenila.
Za razliku pokućara i poljskog, španski vrabac je u Srbiji vrlo retka vrsta, a njegovo gnežđenje je zabeleženo u Sakulama 2012. i 2013. godine.
Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica, početkom godine u Srbiji živi oko pet miliona, a krajem leta, nakon gnežđenja, populacija vrabaca u Srbiji naraste na oko 10 miliona jedinki.
Broj vrabaca ili kako ih još nazivaju dživdžani, u Srbiji se smanjuje zbog promene stila gradnje objekata, smanjenja broja stoke čiju hranu koriste i vrapci, kao i zagađenja vazduha i voda.
Neki od načina da pomognemo vrapcima da žive u zajednici sa ljudima jesu postavljanje kućica za gneždenje i bolje planiranje zelenih površina. Ukoliko postavljate hranilice, gledajte da to bude na mestu koje nije dostupno mačkama. U hranilice možete staviti suncokret, proso, pšenicu, kukuruz i razne semenke.
Oni su se svakako prilagodili našim izmenama ekosistema, pa se tako gneze u kućnim strehama i šupljinama, kao i u žbunovima i stablima. Hrane se uglavnom semenkama i sitnim insektima, kao i voćem i ostacima ljudske hrane. Njihova prisutnost je veoma bitna, a od nje svakako i čovek profitira – hraneći se gusenicama i drugim „štetnim“ insektima pomažu nam da održavamo stabilnost u poljoprivredi.
Legenda kaže da je 1456. godine, nakon bitke sa turskom vojskom koju je hrišćanska vojska uspela da porazi i vrati nazad, među mnogim mrtvima pronađen i jedan vrabac proboden sa tri strele. Tako je vrabac, koji je potencijalno spasio tri čoveka, postao simbol grada Beograda.
„Gde ćeš, vrapče, zimovati?“
– pita mačka vrapca stara.
„Ovde, onde, –
tuda, svuda!“
– tako vrabac odgovara.
„Gde ćeš, vrapče, danas ručat?“
– pita mačka vrapca stara.
„Na kraj šora,
navrh ora!“
– tako vrabac odgovara.
„A gde ti je konak, vrapče?“
– pita mačka vrapca stara.
„Šta te briga?
Pogodi ga!“
– tako vrabac odgovara.
„Znaš li, more, zašt’ te pitam?“
„Jer si mačka, a ja ptica!“
– To je reko
pa uteko, –
osta mačka tužna lica.
Jovan Jovanović Zmaj