У болести крај постеље
ко ми с лица чита жеље?

Ко ми знојно чело хлади?
Ко ме нежно руком глади?

Ко ми тужном сузе брише?
Ко ме воли понајвише?

Сад ћу одмах рећи вама:
Нико други – него мама.