Koliko puta ste se našli u situaciji da na vaše ‘ne’ sladoledu za večeru vaš mališan počne da neutešno vrišti? Nije vam jasno zašto vas dete ne posluša kad mu kažete da prestane da čupa cveće i vuče kućnog ljubimca za rep? Donosimo vam deset ideja kako reagovati u različitim situacijama i detetu nešto zabraniti a da ne kažete ‘ne’
‘ZNAM DA MNOGO VOLIŠ SLADOLED, ALI NIJE DOBRO JESTI GA PREVIŠE’
Američki psiholog David Valš predlaže roditeljima da zahteve za brzom hranom, sladoledima i slatkišima odbijaju nudeći deci zdravije alternative, a svakako bi trebalo izbegavati obećavati deci sladoled rečima ‘možda sutra’, prenosi magazin „Parents“.
„Mala djeca ne mogu da shvate pojam vremena tako da inema smisla govoriti im da će sladoled dobiti u budućnosti. Većina dece samo želi ono što traže i to odmah pa im roditelji smireno i odlučno moraju ponuditi zdraviji slatkiš i na tome insistirati uprkos tome što dete protestuje. Dete će tako dobiti poslasticu, ali zdraviju“, kaže Valš.
‘HRANA JE ZA JELO, A NE ZA IGRU I BACANJE’
Deca naprosto vole da se igraju s hranom i njima je hrana ponekad igračka.Terapeutkinja Linda Šuk Sorkin savetuje da, umesto da vičete na dete dok ono baca makarone po podu, uzmete činiju s hranom i objasnite detetu zašto to ne bi trebalo da radi. Isto možete učiniti i ako dete u vreme spavanje počne da skače po krevetu, a vi smatrate da kreveti nisu za skakanje, već za spavanje. Ipak, ne zaboravite da pohvalite dete za dobro ponašanje.
‘NEMOJ RUŠITI KOCKICE, POKAZAĆU TI KAKO MOŽEŠ DA IH SLAŽEŠ’
„Ako vaše dete stalno ruši kule od Lego kockica starijeg brata, to nije znak ljubomore. Barem ne svesne“, kaže američka psihoterapeutkinja Fran Valfiš. Objašnjava kako malo dete ne može da vidi da se stariji brat potrudio da bi to sagradio i njemu je to jednostavno zabavno da ruši.
Većina dece mrzi kada im se govori šta trebaju da rade, neka deca više, neka manje. No, ako detetu objasnite smireno kako se drugi osećaju i šta žele, to će mu pomoći da s vremenom izgradi saosećanje i da razume druge. Pokušajte dete da uključite u igru na način na koji je ono sposobno.
‘CVEĆE I ŽIVOTINJE SU ŽIVA BIĆA. BUDIMO NEŽNI PREMA NJIMA’
Ako uhvatite vašeg mališana da čupa cveće, kida im latice ili povlači kućnog ljubimca za rep, naglasite mu da su oni takođe živa bića te da im tako nanosi bol. To će detetu pomoći da razvije empatiju i svest o osećajima drugih.
„Učite dete odgovornosti i učite ga da se prema biljkama treba odnositi s poštovanjem, kao i prema prirodi uopšte“, kaže Marva Sugrim, dadilja dece brojnih američkih poznatih ličnosti.
‘KORISTIMO REČI, A NE RUKE’
Ovo je jako dobar pristup kako biste izbegli zabranu: ‘Nemoj udarati sestru/brata’.
„Sposobnost malog deteta da razume šta znači udariti nekoga je vrlo ograničeno. Vrlo je važno odmah zaustaviti udaranje i agresiju, a zatim mirno objasniti da se udarci ne koriste kada smo ljuti“, objašnjava terapeutkinja Linda Šuk Sorkin. U većini takvih slučajeva dete izražava svoje frustracije i traži pažnju.
„Recite svojoj deci da se zagrle. Pomozite im da se smire kada su ljuti i pitajte ih šta žele kada su nesrećni“, kaže terapeutkinja. Druga varijanta je da pomognete DETETU DA SPOZNA ŠTA TAČNO OSEĆA I ZAŠTO PA PREDUZMETE NEŠTO KAKO BISTE REŠILI PROBLEM.
‘NE RAZUMEM TE KADA CVILIŠ. RECI MI NORMALNIM TONOM ŠTA ŽELIŠ’
Dok vaš mališan uči nove reči i nije još vešt u govoru i slaganju rečenica, možda cvili jer nešto traži. Izbegavajte govoriti ‘Prestani cvileti’ ili ‘Ne cvili’, već ga podstaknite da komunicira jednostavnim riječima. Psiholog Ričard Bromfield savetuje da detetu jednostavno kažete: „Ne mogu te razumeti kada cviliš“. To dete može podstaći da govori normalnim tonom.
„Najmoćnija motivacija detetu će biti to što će se njegove reči, osećaji i želje razumeti“, kaže psiholog.
‘PAZI! SAD ĆU TE ZAGOLICATI’
Ponekad su smeh i šala izvrstan pristup za rešavanje nekog problema i to posebno u trenutku kada su deca razdražljiva.
„Deca se vole smejati tako da ‘glupiranje’ nekada može biti odličan način da se deci skrene pažnja i da se usmere na saradnju“, savetuje psihologinja Eilin Kenedi-Mur. Kada idući put vaše dete lupa loptom po vratima garaže ili baca loptu po stanu, zaigrano ga poterajte u SOBU I OSMISLITE NEKU ZAJEDNIČKU AKTIVNOST.
‘MOŽE LI MAMA DA DOBIJE SVOJ TELEFON? TI MOŽEŠ DOBITI IGRAČKU’
Iako vam dete želi da uzme telefon svaki put kada zazvoni, imajte na umu da mobilni nije igračka. Radije detetu dajte neku zanimljivu igračku.
„Davanje zamene je mnogo prihvatljivije od toga da detetu samo iz ruke uzmete telefon“, smatra psihologinja Eilin Kenedi-Mur.
‘NEMOJ SKIDATI CIPELE S NOGU. CIPELE IZUVAMO SAMO KOD KUĆE’
Obuli ste detetu nove cipelice, a ono jedva čeka trenutak da ih izuje? Umesto da mu ponavljate da ‘prestane izuvati cipele’, objasnite šta želite da učini umesto toga.
Isto možete primeniti i na druge slične situacije. Ako dete za izlazak u park želi da obuče kupaći kostim, objasnite mu da se on nosi na plaži. Ili ako dete želi da stoji na stolicama, recite mu da su stolice za sedenje, a da se stoji na tlu.
‘STANI! OVO JE OPASNO! OVO JE VRUĆE!’
Ponekad jednostavno reč ‘ne’ nije dovoljna da deca shvate šta je opasno. Umesto toga koristite prideve ili glagole i to tonom kojim želite preneti osećaj hitnosti.
Stručnjaci savetuju da roditelji, kada dete žele da upozore na neku opasnost, dignu glas, prst ili samo pokažu strah. Isto treba učiniti i ako dete stavi ruku na šporet koji nije upaljen i tako ga upozoriti na moguću opasnost.
PIŠE MARTINA BUTORAC
