odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ZBOG NEDOSTATKA MESTA U VRTIĆIMA, MAJKE BIRAJU IZMEĐU POSLA I KUĆE

 

 

Dok još oko 1.500 dece čeka „ispod crte“ na svoje mesto u nekom od vrtića Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“, njihove majke biraju između čuvanja deteta ili čuvanja, najčešće jedva pronađenog posla.

Među njima je Nataša Petronijević, koja ima ćerke od tri i dve godine. Dok je starija nakon dva pokušaja redovnim konkursima u “Radosnom detinjstvu“ konačno primljena u vrtić, mlađa je dva puta odbijena. Kako dete nije imao ko da čuva, Nataša je napustila posao na kom je bila prijavljena.

„Kod nas su finansije presudile da ja budem ta koja će napustiti posao da bih bila sa detetom, jer je muž imao veću platu. Da sam pronašla ženu koja bi je čuvala, davala bih joj skoro celu svoju zaradu. U privatni vrtić nisam ni pokušavala da je upišem, jer čak i sa subvencijama, za situaciju u kojoj se nalazimo, privatni vrtići su nam preskupi“, kaže Nataša.

Čini se da najveći problem imaju mame, koje, iako im zakon dozvoljava godinu dana porodiljskog bolovanja, već nakon šest meseci od porođaja moraju da se vrate na posao. Mesto u jaslicama, za uzrast od šest meseci do godinu dana, roditelji su konkursom tražili za 388 beba, a bilo ga je za samo 23 bebe za ceo Novi Sad, i to jedino u vrtiću u Radničkoj ulici.

 

Ruža Pajantić, portparolka Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“, kaže da je vrtić u Radničkoj ulici, kao najnoviji u gradu, jedini prilagođen bebama. „Za uzrast od šest meseci do godinu dana potrebno je posebno obučeno osoblje i posebno prilagođen objekat što se tiče prostora za igru i za spavanje, a i sama ishrana se dosta razlikuje. Nije moguće postojeće vrtiće prilagoditi tim uslovima. Jedino rešenje bi bila gradnja novih objekata“, rekla je Pajantić.

Svetlana Bogićević, iz Udruženja „Mame Novosađanke“, kaže da su majke već godinama ogorčene što i dalje nema dovoljno mesta po vrtićima za svu decu. Najviše ih boli, tvrdi ona, osećaj da kao pojedinke ne mogu ništa da urade. Kaže da sve to majke stavlja u višestruko nepovoljan položaj i da najviše sreće imaju one kojima je na raspolaganju “baka-deka servis”.

„Ni to nije uvek zgodna opcija. Osećaju se kao da ih preopterećuju, a deca su onemogućena da se socijalizuju u vrtićkoj grupi. U redu je ukoliko je izbor majke da ne bude zaposlena i ostaje kod kuće s detetom. Međutim, ako bi ta žena vrlo rado bila i poslovna, onda su joj nedostatkom mesta u vrtićima ruke vezane bar nekoliko godina, a za nekoliko godina i ona će imati više godina i sve teže moći da nađe posao. Mnoge majke se zbog toga odlučuju na neku vrstu posla od kuće. Ipak, to je često samo privremeno i ne baš sjajno rešenje, jer rad uz decu nije baš lak“, kaže ona.

A baš tako radi Nataša Petronijević. Da bi koliko-toliko privređivala kućnom budžetu, sa prijateljicama je osnovala marketinšku agenciju i veb sajt. Iako na prvi pogled zvuči sjajno, Nataša kaže da je rad od kuće, dok je dete tu, veoma težak i haotičan. Bilo bi joj, tvrdi, i kada je privatni posao u pitanju, mnogo lakše ukoliko bi ćerkica bila u vrtiću.

„Ona je mala, radoznala, nestašna i želi da sva moja pažnja bude usmerena na nju, što je normalno za jednu dvogodišnjakinju. Penje se na mene dok kuckam nešto, redovno ometa moje poslovne telefonske razgovore. Muž radi dva posla, pa ga praktično viđamo samo pred spavanje ili eventualno ako između poslova dođe kući da ruča“, kaže Nataša.

Ona navodi da zbog svega toga najviše trpe deca, jer im je, kako kaže, roditeljska posvećenost preko potrebna “dok se bore da im stvore normalnu egzistenciju što iziskuje svu njihovu energiju”.

Tekst je nastao u okviru projekta „Creating a new public view on women“ Fondacije 021.

 

 

Autor: Radmila Leovac

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/175685/Zbog-nedostatka-mesta-u-vrticima-majke-biraju-izmedju-posla-i-kuce.html

To Top