odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ZAŠTO DECA VIŠE SLUŠAJU VASPITAČICE NEGO RODITELJE?

Saznajte kojim čudom sva deca u vrtiću jedu za stolom, spavaju i slušaju vaspitačice dok je kod kuće potpuno druga priča.

Koliko god se trudili, ni u jednoj porodici nisu tako strikna i jasna pravila kao u vrtiću.

Dok se uporno trudite da naučite dete da vas posluša, da sedi dok jede, zaspi samo i nauči osnovna pravila, čini se da vaspitačice to rade uz pomoć nekog čarobnog štapića.

ŠTA KAŽU RODITELJI?

„Sećam se prvog roditeljskog sastanka u jaslicama i začuđenih izraza lica nas roditelja dok nam je vaspitačica pričala kako deca sama legnu u svoj krevet, pokriju se i spavaju. Tada se još ni jedno dete iz grupe kod kuće nije samo uspavljivalo“

„Kod kuće ništa neće da jede, osim kad ga vijam po stanu ili dok gleda televizor. Zanemela sam kad sam ga videla da sedi sa drugom decom u vrtiću i jede sam, kao veliki“

„Čini mi se da je nemoguć samo u mom prisustvu. Vaspitačice ga hvale i govore kako je divno dete i sve ih sluša. A ja ga kod kuće skidam sa plafona.“

Ovo su samo neke od čestih izjava roditelja. Zašto je to tako i kako su vaspitačice nabavile te čarobne štapiće kojim učine da sva deca jedu u isto vreme i to za stolom, spavaju kad im se kaže da je vreme za spavanje, poslušaju iz prve šta im se kaže, a nama to nikako ne uspeva.

 

SAVETI MAMAMA

Drage mame, opustite se. Niste krive i ne treba tako da se osećate. Majka je osoba koja dete voli bezuslovno i dete to oseti. Volećete ih kako god da se ponašaju. Takođe vi ste sigurna zona u kojoj dete napokon posle dugog dana i mnoštva doživljaja može da izbaci iz sebe sve ono što je trpelo i preživljavalo. Zato su deca često nemoguća u prisustvu mama, a ostale ljude moraju da pridobiju za sebe pa ih slušaju.

Grupa ima veliki uticaj na ponašanje deteta, a dete potrebu da se u tu grupu uklopi. Kad vidi da svi idu da spavaju ne želi da odstupa. Na predškolskom uzrastu česte su i imitacije pa dete oponaša ponašanje druge dece. Jedan od razloga zbog kojih tako mirno sede za stolom je zato što to i druga deca rade ali i zbog još jedne važne stvari, a to su stroga i dosledna pravila.

Vrtić je prava mala vojska za decu. Uvek se u isto vreme doručkuje, ruča, spava, užina, igra, a slobodnog, nestruktuiranog vremena je jako malo. Koliko god se trudili, ni u jednoj porodici ne važe ovako striktna i čvrsta pravila. Panavljajući iste radnje svakodnevno stvara se rutina i dete više i ne razmišlja šta treba da radi.

 

 

Mada je u svakodnevnom životu teško držati se pravila i discipline, ukoliko uspemo barem donekle da ih se držimo i kod kuće, olakšaćemo našem detetu, a i sebi. Deca vole strukturu čak i ako vam se tako ne čini. Kad uplove u rutinu sve je mnogo lakše, a i adaptacija na vrtić će proći bolje. Sa druge strane ako u kući ne postoje baš nikakva pravila, vrtićka disciplina za dete će biti veliki izazov.

AUTORITET

Za razliku od udobnosti sopstvenog doma gde su uvek u centru pažnje ili eventualno imaju braću i sestre za konkurente, u vrtiću ima puno onih koji se takmiče da zadobiju pažnju autoriteta (vaspitačice). Kako bi ih naučile lepom ponašanju vaspitačice će svojom pažnjom, pohvalom, osmehom, potkrepiti poželjno i sa druge strane povišenim tonom, ignorisanjem i sl. kazniti nepoželjno ponašanje.

Kada ih zavole, deca će učiniti sve kako bi zadobili ljubav svojih vaspitačica. Isto rade i kada odete u goste, kod babe i dete i svih onih ljudi koji nisu mama i ne vole bezuslovno već se njihova ljubav i pažnja zaslužuje.

Jedini ispravan način učenja dece je učenje kroz igru i zabavu. Samo prijatne emocije koje se vezuju za ono što dete radi, učvstiće željeno ponašanje. A u vrtiću je sve upravo tako osmišljeno. Kada prođu fazu adaptacije i prihvate odvajanje od roditelja, vrtić za decu postaje pravi mali raj. Tamo su njihovi drugari, nove igračke, uvek nove igre i aktivnosti, igre bez granice.. Vaspitačice znaju hiljadu igrica i znaju da osmisle još toliko kako bi zadobile pažnju dece i naučile ih i onim stvarima koje se kod kuće čine toliko teškim.

 

A ŠTA KOD KUĆE?

Dakle, više faktora dovodi do toga da se vaše dete poželjnije ponaša u vrtiću nego kod kuće. To ne treba da vas brine ali po nešto od vrtića možemo da naučimo i da primenimo i kod kuće, zar ne?

Mada će kod kuće to sve ići malo teže, važno je da ih učimo navikama i lepom ponašanju. Ako se barem trudimo da radimo slično, bićemo partneri vrtiću na zajedničkom zadatku, samo će u vrtiću ići malo lakše i brže.

Sa druge strane, roditelji koji vaspitanje prepuste vrtiću, a kod kuće rade suprotno, stvoriće kod deteta konfuziju, ono će se teško uklapati u socijalno okruženje i na kraju krajeva roditelji će teško izaći na kraj sa takvim detetom jer ipak se ono iz vrtića svaki dan vraća kući u jezgro iz kog sve potiče.

 

To Top