odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ZANIMLJIVE ČINJENICE O GUSARIMA

Gusari su jednom prilikom zarobili Gaj Julije Cezara i držali ga kao taoca 38 dana. Za njega su tražili otkupninu od 20 talenata zlata (talent je bila tadašnja merna jedinica), a on im se nasmejao i rekao da očigledno ne znaju ko je on, te ih posavetovao da zatraže 50 talenata. Kasnije je naredio da se svi gusari budu pronađeni i razapeti.

Većina stvari koje danas znamo o gusarima dolaze iz knjige “Opšta istorija pljački i ubistava najzloglasnijih gusara” koju je 1724. godine napisao i objavio Kapetan Čarls Džonson u Engleskoj. S obzirom da je ovo bio pseudonim, pravi autor nikada nije otkriven.

Priče o gusarima koji zakopavaju zlato su ipak samo mitovi. Doduše, samo mali broj njih je to i učinio, kao na primjer Kapetan Villijam Kid, koji je na taj način pokušao da sakriju svoju gusarsku prošlost i vrati se u Njujork.

Gusari su imali jako kratke karijere. Čak i najpoznatiji na svetu, poput Crnobradog ili Bartolomeja Robertsa, uspešno su gospodarili morem samo par godina. Roberts, čija se karijera smatrala dugačkom i uspešnom –  trajala je samo tri godine.

Gusarske zastave nisu uvek bile crne sa lobanjom i prekrštenim kostima. Na primer, na zastavi Crnobradog je bio celi kostur i srce koje krvari.

Gusari su retko otimali “blago” (zlato, dragulje..). Većina plena je bila hrana, voda, alkohol, oružje, odeća i ljudi.

 

Samo su dva gusara poznata sa drvenim nogama, i to čak se ni oni ne smatraju ‘pravim’ gusarima (Fransoa Le Klerk, poznat kao Džambe de Bos i Kornelije Kornelisun Džol).

Karibi su bili idealno mesto za gusare: tu je bilo malo ili nimalo zakona, bilo je dosta nenaseljenih ostrva za skrovišta, a mnogi trgovački brodovi su prolazili tom regijom. Ali gusari “zlatnog doba” nisu delovali samo tu. Mnogi su prešli okean i organizovali napade na zapadnoj obali Afrike. Drugi su plovili sve do Indijskog okeana kako bi pljačkali brodove u blizini južne Azije.

 

Iako se rietko dešavalo, ali i žene su bile gusari. Najpoznatiji primeri su Ana Boni i Meri Rid. One su se oblačile kao muškarci, a navodno su se borile takođe dobro ili bolje od muškaraca.

 

Nisu svi gusari “zlatnog doba” bili okoreli neobrazovani siromašni kriminalci. Neki od njih su došli i iz viših društvenih slojeva i bogatih porodica. Jedan od najpoznatijih primera bio je Major Sted Bonet koji je bio bogati vlasnik plantaže na Barbadosu pre nego što je opremio brod i postao gusar 1717. godine. Legenda kaže da je to učinio kako bi pobegao od svoje supruge koja mu je stalno nešto prigovarala.

To Top