odlozeno-slusanje HTML5 Icon

UROŠ TIRNANIĆ – OŠ „RATKO MITROVIĆ“, NOVI BEOGRAD

Kroz stihove Uroša Tirnanića, učenika 7 razreda, na pravi pesnički način je iskazana ljubav i osećaji prema prirodi. Zahvaljujući nastavnici srpskog jezika, Danki Buha, imamo priliku da uživamo u tri Uroševe pesme…

 

PROLEĆNE BOJE

 

 

Tačno u isto vreme proleće doleće

i prvo obuče u roze prsluče

i ljubičaste nošnje

sivog drveća krošnje.

 

 

Trave budu kao zeleni čaj,

sunce im daje zlatan sjaj.

Ptica je šarenih prepun gaj.

Ako nam zatreba boja još više

tu je i duga posle kiše.

 

 

Ova slika prolećna

urami se u plavu boju neba

i bude baš kakva treba: lepa i srećna.

 

 

 

DETE JE PRIRODE DEO

 

 

 

Gle! Pčelice uzimaju polen

sa maslačka i male kamilice.

Baš su slatke i musave dok izlaze

iz latica perunike plave.

Bubamare radoznale

na zelenu travu stale i upitale:

„Reci mi cvete, gde je u ovoj pesmi dete?“

„Dete je svuda gde se smeh čuje,

gde igre bruje, gde se pesma zapisuje.“

Dečak je jedan uživao

što je prirode deo,

i pesmu ovu napisao veseo, veseo.

 

 

 

ZIMSKE RUŽE

 

 

Zima kada dođe,

tad mraz prvi prođe

i sa mnogo dara

na prozorska okna

kao slikar pravi

ruže nam išara.

 

 

I ma kako nežno, lako

ubrao cvetiće snežne,

nikada nisam uspeo,

tebi na poklon doneo

ruže zimske lepote,

jer se brzo istope.

To Top