odlozeno-slusanje HTML5 Icon

TRINAEST RAZLOGA ZAŠTO JE VAŠE DETE RAZMAŽENO, A VI STE KRIVI ZA TO

Dečija razmaženost nastala je upravo zbog roditelja, a čak i da nije – odgovornost roditelja je da reše taj problem, smatra Elejn Rose Glikman, autorika popularne knjige ‘Vaše dete je derište i vi ste krivi za to’

Roditeljstvo se ponekad čini kao Sizifov posao, bez obzira na uzrast deteta. Ne samo da postoji veliki pritisak, već se osećate kao da vas stranci, članovi porodica i prijatelji stalno kritikuju.

Ako ste uključeni u živote svoje dece, tada možete čuti da ste ‘helikopter’ roditelj i da odgajate krhko i osetljivo dete. S druge strane, ako date slobode deci i pustite ih da sami shvate neke stvari, tada ste nemarni. Kad je u pitanju odgoj dece, čini se kao će se uvek naći neko ko će vam reći da nešto krivo radite.

Međutim, neki problemi, poput razmaženosti, su nastali upravo zbog roditelja, a čak i da nisu – odgovornost roditelja je da reše taj problem. Iako deca mogu ‘pokupiti’ loše ponašanje gledanjem televizije ili u vrtiću/školi, roditelji svejedno snose deo krivice ukoliko ne stanu na kraj tom problemu.

„Nije pošteno, ali, to je način na koji stvari funkcionišju“, objašnjava Elejn Rose Glikman, autorka popularne knjige ‘Your Kid’s a Brat and It’s All Your Fault’ i dodaje: „Ako ne naučimo našu decu drugačije, nito drugi to neće učiniti umesto nas.“ Pročitajte šta ona smatra da roditelji razmažene dece rade i šta bi trebali promeniti u svom odgoju dece:

  1. MISLITE DA SE ONI NA TAJ NAČIN IZRAŽAVAJU

Ako vaše dete grize, ‘cvili’ ili udara, a, vi jednostavno sami sebi govorite: ‘To mala deca rade, to je faza i proćiće’, moglo bi značiti da imate problem. Čak i kad su u pitanju jako mala deca, morate odrediti posledice za dete, a neda uvek grlite dete i govorite: „Dušo, šta se dogodilo, da li si ljut/a? Reci mi, zašto grizeš? Da li si mi tužan/a?“. Elejn Glikman objašnjava: „Ako decu ne činite odgovornima za njihovo ponašanje, tada ih, nažalost, pretvarate u razmaženu decu.“

  1. NE DOPUŠTATE IM DA ODRASTU

Mnogo roditelja je nesposobno i nespremno da puste decu da odrastu. Roditelji koji ne dopuštaju deci da preuzmu odgovornost, koja ne znaju šta je samostalnost i nemaju samokontrolu – odrastajući zaostaju u svojoj zrelosti. „Kad imate dete od osam godina koje ne može izaći na kraj s time da nije uvek po njegovom i da neće uvek dobiti ono šta želi, morate shvatiti da vi, kao roditelj, preuzimate dosta krivice za takvo ponašanje“, objašnjava Glikman.

  1. KRIVICJA JE UVEK NEGDE NA DRUGOM MESTU

Istina je da nije pošteno da deca gledaju tv program za koji biste očekivali da će imati sladak sadržaj primeren uzrastu deteta, a umesto toga gledaju decu koja oponašaju ponašanja koja su nepristojna, nepodnošljiva ili puna nepoštovanja prema odraslima. Deca tada žele da se ponašaju na isti način i nisu roditelji krivi što deca imitiraju takvo ponašanje. Međutim, iako to nije pošteno, gledanje televizijskog sadržaja je roditeljska odgovornost i upravo roditelji trebaju ili ograničiti ono šts deca gledaju ili razgovaraju s decom oko toga šta gledaju i razjasniti kakvo ponašanje je prihvatljivo. Samo zato što niste vi ti koji ste dete naučili lošem ponašanju, to ne znači da ste oslobođeni odgovornosti za takvo ponašanje i da ne morate objasniti detetu zašto je takvo ponašanje loše.

  1. IMATE ISKRIVLJEN OSJEĆAJ RODITELJSTVA

Da bi bili dobri roditelji, mnoge mame i tate veruju da trebaju ds budu svojoj deci  najveći ‘borac’ i ‘čuvar’ u svakom trenutku. Zapravo, roditelji bi trebali da budu sposobni da ‘sklone’ sebe iz takve uloge i razmišaju o sebi kao o detetovom roditelju, a ne o njegovom/njenom najvećem obožavatelju i navijaču. To će vam omogućiti da sagledate dete objektivno i promenite način na koji razmišljate. Umesto da se fokusirate na ono šta trebate uraditi kako ne biste pokazali detetu da mislite da je najbolje na svetu, fokusirajte se na ono šta vi treba da radite sa svojim detetom kako biste ga učinili zrelom i odgovornom osobom.

  1. PODSTIČETE OSEĆAJ ‘PRAVA’

Biti roditelj je teško, niko ne voli da stalno govori deci reč ‘ne’ i deca ne vole kada im se reč ‘ne’ govori. Stoga, kada se deca naviknu većinu vremena da čuju reč ‘da’ – to im daje osećaj prava zbog kojeg se osećaju kao da ništa nije dovoljno. „Kada naša deca cvile za nečim i mi im to damo, stvaramo osećaj prava na to“, govori Glikman. „Oni jako žele to nešto i sposobni su da cvile zbog toga dok to ne dobiju, a znaju da će dobiti. Ne treba puno da deca steknu taj osećaj prava i osećaju se da trebaju to da imaju samo zato što to žele.“

  1. OPRAVDAVATE IH SAMO ZATO ŠTO SU MALI

Samo zato što je vaše dete malo, to ne znači da ne treba da zna za disciplinu. Čak i ako je nešto razvojno prikladno, to ne znači da je prihvatljivo. Na roditeljima je da nauče decu šta je ispravno, a šta nije u svakoj situaciji. Postoje određena ponašanja, poput griženja ili udaranja za koje očekujete da vidite kod malog deteta, ali ne očekujete kod sedmogodišnjeg ili osmogodišnjeg deteta, ali čak i takva ponašanja trebaju rešiti inače će se nastaviti.

 

 

  1. DOPUŠTATE IM DA VAM SE TAKO OBRAĆAJU

Ako vas dete nazove glupim, nema poštovanja prema vam u društvu drugih odraslih ili svojih vršnjaka, ako zahteva stvari a da vas ne pita ili vam zahvali – a, vi ne činite ništa kako biste takvo ponašanje zaustavili – razmaženo ponašanje postaje u potpunosti vaša krivica. „Kada dopuštate detetu da razgovara s vama na način na koji ne biste dopustili svom partneru, prijatelju ili bilo kome drugome da tako razgovara, to je još jedan znak da je vaše dete razmaženo“, objašnjava Glikman.

  1. NISTE SVESNI TAKVOG PONAŠANJA U RANOM DOBU

Čak i kada je vaše dete beba, trebate biti svesni ponašanja koja želite da dete jednog dana usvoji. „Trebali biste o ovome misliti uvek, ako želite da vaše dete bude pristojno, tada ga od samog početka učite da vam govori ‘molim te'“. Čak i kada su deca jako mala, dajemo im izbor kako da se ponašaju. „Na primer, ‘Vreme je za užinu, hoćeš li breskvu ili nektarinu?’ ili ‘Vreme je da idemo, hoćeš li da ti pomognem da se smestiš u autosedalici?’ Odgovori bi već tada trebali biti: Da, molim te, ili ne, hvala ti'“.

  1. NE GLEDATE ‘ŠIRU SLIKU’

Razumljivo je da ste pristrani prema svom detetu, ali na taj način, činite im lošu uslugu. Zbog toga prelazite preko razmaženog ponašanja i opravdavate ponašanje deteta u mnogim situacijama. Vaše dete verovatno nije razmaženo uvek, ali samo zato što vas tako često očara svojim ponašanjem, ne znači da se u nekim situacijama ne ponaša potpuno razmaženo. Kada sagledate ‘širu sliku’, moći ćete prepoznati kada je u pitanju razmaženo ponašanje i napraviti neke promene. „I dalje volimo našu decu kada gledamo ‘širu sliku’. Ponekad je teško videti neke delove, neke osobine ili ponašanja koja su razmažena i shvatiti da ih moramo naučiti da ne nastave s takvim ponašanjem“, objašnjava Glikman.

  1. NE NOSITE SE DOBRO S JAVNIM ISPADIMA BESA

Ako ignoriše javne ispade besa i ne odvedete dete u stranu kako bi rešili problem, već odlučite da nastavite kupovinu u prodavnici kao da se ništa ne događa ili nastavite da jedete u restoranu – učite dete da se može ponašati kako god hoće i da je u redu ne imati razumevanja prema drugim ljudima. „Osećaji deteta, želja da izrazi svoj osećaj ljutnje ili frustracije i vaša želja da ručate u javnosti – ništa od toga ne nadilazi pravo drugih ljudi da u miru jedu svoje jelo“, govori Glikman.

  1. BOJITE SE DA BUDETE ‘GRUBI’

O svemu razmišljate previše, analizirate sve i brinete se da će vaše disciplinovanje povrediti dete dugoročno gledajući. Imajte na umu da reč ‘ne’ neće uništiti detetovo samopouzdanje, a granice koje postavite neće uništiti povezanost koju imate s detetom. „Ono što će učiniti je naučiti ih doživotno kako da se ponašaju pristojno, kako da druge ljude tretiraju pristojno i kako da poštuju druge ljude, a to je ono što stvarno želite“, kaže Glikman i dodaje: „Deca se neće sećati onog puta kad ste ih poslali u svoju sobu umesto da ste im dopustili da se ‘izraze’ na način da viču i bacaju se po podu. Ono čega će se sećati je da su imali roditelja koji ih je voleo, ali koji je bio izričit, koji je postavio neke granice i koji ih je naučio kako se bolje ponašati.“

  1. PONAŠATE SE PREVIŠE ZAŠTITNIČKI

Ako se ponašate previše zaštitnički prema deci i ‘čuvate’ ih od prirodnih posledica njihovih dela, sprečavate ih da nauče kakav je osećaj ako nisu spremni na vreme ili ako nisu ispunili svoje obaveze. Ako je vaše dete zaštićeno u smislu da ne zna šta se događa, ako ne ispunjava svoje obaveze, neće naučiti da bude odgovorno niti će razviti osećaj za ‘hitnost’. Deca trebaju da znaju kada ste razočarani u nešto što su napravili i da očekujete da to isprave – čak i to je važna posledica kojoj bi vaše dete trebalo da bude izloženo.

  1. NE ŽELITE DA BUDETE ‘ŠEF’

Ne oklevajte oko toga da budete ‘glavni’ kad je u pitanju vaše dete. Razmaženo ponašanje je uvek jednim delom uzrokovano ponašanjem roditelja koji ne žele ‘istupiti’ i biti ‘šef’ koeg deca zaslužuju. Ne morate uvek pregovarati s decom ili objašnjavati sve kako bi se vaše dete složilo. „Ako držite uzde autoriteta i volite svoje dete dovoljno da budete ‘šef’ i volite ih dovoljno da ponekad radite stvari koje im se neće svideti, ali znate da su u njihovom najboljem interesu – to znači biti roditelj“, objašnjava Glikman.

PIŠE Ana Šefček

https://klokanica.24sata.hr

 

To Top