odlozeno-slusanje HTML5 Icon

TIPIČNE DEČIJE LAŽI OD TREĆE GODINE DO ŠKOLSKOG DOBA

Zašto deca u različitim fazama razvoja lažu, kako prepoznati laganje te treba li decu zbog toga kažnjavati otkrila nam je defektologinja Ana Rajić iz Porodičnog centra Primorsko-goranske županije

Koliko puta ste doživeli da vam vaš mališan na pitanje što je danas jeo u vrtiću mirno odgovori: „Pizzu, a za desert čokoladni sladoled“ ili da vas uporno pokušava uveriti kako nije on bacio šoljicu sa stola, već je sama došla do ruba i pala? Često? Niste jedini. Svaki roditelj vrlo verovatno svakodnevno doživi da mu dete malo „ulepša“ stvarnost, ali ne morate preterano da brinete jer je laganje sastavni deo odrastanja.

Prve laži se javljaju oko treće godine, a do četvrte deca nisu ni svesna da govore neistinu. Ona nisu u stanju da razlikuju istinu od laži. Imaju bujnu maštu i često izmišljaju priče u koje veruju ili ulepšavaju ili uveličavaju stvarne događaje. Do pete, šeste godine laganje treba smatrati normalnim ponašanjem“, objašnjava defektologinja.

Ipak, laganje ne bi trebalo ignorisati, već je potrebno reagovati na svaku laži i dete usmeravati da govori istinu.

Djetetu uzrasta od tri ili četiri godine trebalo bi i objasniti razliku između mašte i stvarnosti. Ako vas dete pokušava da uveri da je u vrtiću za ručak imao pizzu, vi mu možete reći: „Znam da bi želeo da ste za ručak imali pizzu jer je jako voliš, ali vaspitačica je rekla da ste imali boraniju“.

KAKO SE NOSITI S LAŽIMA?

U kasnijem uuzrastu, odnosno kada dete navrši šest godina, upozorava defektologinja, trebalo bi obratiti pažnju na to koliko često laže, u kojim situacijama te kakvim se lažima služi. Naime, ako laži postanu česte i dete stvori svoj izmišljeni svet, treba reagovati.

„Nakon navršenih sedam godina laganje se više ne smatra normalnom fazom u razvoju. Naravno, dete i dalje može nešto slagati, ali sada iza laži stoji namera. Kao kad dete ne želi reći da je dobilo lošu ocjenu kako bi izbeglo kritiku ili kaznu“, kaže Ana.

Pitali smo je i tda li rebamo da decu kažnjavamo kada primetimo da nam lažu, odnosno kako se treba nositi s dečijim lažima, a defektologinja kaže kako sve zavisi od situacije, detetovog uzrasta i kućnim pravilima.

„U mlađem uzrastu dečije laganje treba prihvatiti kao deo odrastanja, ali je važno reagovati odmah i na pravi način. Budući da deca predškolskog uzrasta ne shvataju da je laganje loše, ne preporučuje se kažnjavanje dece. Umesto toga iskoristite svaku situaciju kao priliku da objasnite detetu kako je laganje loše. Ipak, i uz sve navedeno, dete će vam povremeno slagati“, upozorava defektologinja.

Ističe kako je dobro kod dece svih uzrasta, umesto kažnjavanja, dogovoriti pravila i koristiti logične posledice.

„Kada se dete suočava s prirodnim posledicama svog ponašanja lakše može razumeti zašto je potrebno da to ponašanje menja. Na taj način čuvamo odnos uzajamnog poštovanja više nego kad kažnjavamo“, savetuje Ana Rajić te napominje da ne treba izgubiti iz vida da dete može lagati i zato što njegovi roditelji to svakodnevno čine pred njim.

„Dakle, najbolji način da naučite dete govoriti istinu je da i sami to činite“, zaključuje defektologinja.

RAZLOZI ZBOG KOJIH DECA ‘IZBEGAVAJU’ ISTINU

Više je razloga zbog kojih deca lažu, a to zavisi od stepena razvoja i starosti deteta. Generalno, predškolci lažu zbog izrazito razvijene mašte, mlađi školarci kako bi udovoljili starijima, dok stariji školarci lažu jer misle da će tako rešiti problem. Ana Rajić je izdvojila sledeće motive zbog kojih mališani ‘izbegavaju’ istinu:

iz koristi (deca mogu lagati kako bi nešto dobili)

kako bi postigla neki cilj

kako bi ispunila roditeljska očekivanja

izbegla kazne

prikrila neugodnost ili nesposobnost

jer ne mogu da naprave jasnu razliku između stvarnosti i mašte (deca izmišljaju priče, imaju bujnu maštu, a njihove laži predstavljaju njihove želje)

imaju potrebu za isticanjem (ako se među vršnjacima osećaju

zapostavljeno, izmišljaće raznorazne priče ili se neizmerno hvaliti kako bi dobili na važnosti)

kako bi zadobila pažnju

impresionirala druge

poistovetila se sa svojim idolima.

Defektologinja roditeljima poručuje da je posebno važno dete ne kritiikovati, ne prigovarati mu, a malom Pinokiju ne bi trebalo ni pretiti niti ga optuživati da je uradio nešto loše.

„Umesto toga potrebno je mirno razgovarati, podsticati ga na iskrenost i objasniti razlike između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Decu uvek pohvalite za iskrenost! Naučite li vašu decu da vam od samog početka mogu govoriti istinu i da ih volite bez obzira na sve, osećaće da ih potpuno razumete pa će imati manje potrebe za laganjem“, zaključuje naša sagovornica.

KAKO PREPOZNATI LAGANJE?

Defektologinja Ana Rajić otkrila je kako prema ponašanju i izrazu lica možete prepoznati da vam dete laže:

  1. izbegava pogled

  2. prekriva usta dok govori

  3. spušta pogled

  4. lice mu se trzne

  5. trlja nos

  6. vlaži usne jezikom

  7. često se nakašljava

  8. grebe se po glavi ili licu dok govori

PIŠE Martina Butorac

https://klokanica.24sata.hr

To Top