odlozeno-slusanje HTML5 Icon

TEODORA PRICA – OSNOVNA ŠKOLA „VASA ČARAPIĆ“, BELI POTOK

Učenica osmog razreda Teodora Prica nas sa svoje tri pesme pesme vodi kroz njen svet prirode preko suncokreta do zimske noći – dok mi zajedno sa njenom nastavnicom Snežanom Stojanović, uživamo u stihovima…

 

 

 

 

PRIRODA JE MOJ SVET

 

 

Priroda je moj svet,

ja volim svaki cvet.

Svakoj ptici se divim,

u divnoj prirodi živim.

 

Volim cveće da mirišem,

uvek se tako inspirišem.

Volim prirodom da šetam,

u sebi od ljubavi cvetam.

 

Volim da ležim u travi,

dok po zemlji mile mravi.

Moramo dobri prema prirodi biti,

dobrotu i ljubav ne treba kriti.

 

 

 

SUNCOKRET

 

 

Sunce u suncokretu sija,

ta svetlost ljudima prija.

 

Sunce sa visine  greje,

u polju suncokret se  smeje.

 

Ko  balerina, na polju se klati,

a sjajno sunce  ponosno se zlati.

 

Ka  zapadu  sunce  lagano  kreće,

povetarac suncokrete u polju pokreće.

 

Dok se suncokret pod  zracima  njiše,

 dete sliku zamišlja i pesmu piše.

 

 

 

ZIMSKA   NOĆ

 

 

Sve ćuti, u belo ruho zavijeno,

moje  selo  tminom obavijeno.

Samo mesečev zračak plavi,

obasjava pahulje snega na travi.

 

Nema se ponoć za grane hvata,

Bela gospa stigla nam do vrata.

Ljudi teške kapke zaklope,

krovove ledenice poklope.

 

Ni škripa se sanki sad ne čuje,

ni hladni vetrovi više ne huje,

ni veličanstene planine ne bruje.

ništa  se živo u zimskoj noći ne čuje.

To Top