odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ŠVEDSKI VRTIĆ KOJI JE POTPUNO POSVEĆEN RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI. PROČITAJTE KAKO RADE S DECOM…!

Lutkice jašu na dinosaurusima i idu u veliku bitku. Đubretarski kamion ukrašen je lančićima i narukvicama, a zmajevi lete iznad drvenih vozova. Kad su igračke u pitanju mašti nema kraja, ni granica u smislu stereotipa i očekivanja. Sve su kombinacije moguće i sve su igračke “u istoj korpi” u švedskom vrtiću Egalia u Stokholmu. Neki ga nazivaju “rodnom ludnicom”, ali uprava vrtića kaže da im je cilj osloboditi decu od društvenih očekivanja bazinarim na polu.

Taj cilj ostvaruje se kroz igru i komunikaciju. Vaspitači idu tako daleko da kad se obraćaju deci uopće ne koriste lične zamenice “on” i “ona” kada pričaju o nekom detetu. Umesto zamenica oni koriste izraz “prijatelji”, koriste njihova lična imena ili “hen” – neutralnu zamenicu koju su pozajmili iz finskog jezika.

No u ovome vrtiću nije drugačiji samo stil komuniciranja. Sve slikovnice vrlo su pažljivo izabrane kako bi se izbegla tradicionalna prezentacija rodnih i roditeljskih uloga. Tako deca neće slušati Snežanu i Trnovu Ružicu, ali će uživati u priči o dve žirafe koje su pronašle bebu žirafu i odlučile da je usvoje i brinu o njoj dok ne naraste.

Većina tipičnih vrtićkih igračaka kao što su lutke, traktori, autići, kockice i drugo, postoje i u ovome vrtiću, ali su sve pomešane i time se ohrabruju deca da se igraju sa svime, s onime sa čime u određenom trenutku žele. Dečaci “smeju” oblačiti kostime za devojčice i igrati se s lutkicama, ako to žele.

Direktorica vrtića, Lota Rajalin, kaže kako se sve svodi na to da se deci ponudi niz opcija i izbora, odnosno da se ne ograničavaju društvenim očekivanjima temeljinima na polu.

“Želimo deci da pružimo čitav spektar životnih mogućnosti, a ne samo polovinu i zato sve ovo činimo”, izjavila je za BBC.

Osoblje vrtića vrlo čvrsto veruje u taj cilj i smatra da je to njihov mali doprinos menjanju sveta na bolje.

“Kada smo rođeni u ovo društvo, ljudi imaju različita očekivanja, a zavisno od toga jesmo li dečak ili devojčica. To ograničava decu. U mom svetu ne postoji svet za dečake i svet za devojčice”, izjavila je vaspitačica Emeli Andreson. U vrtiću je zaposleno puno muškaraca vaspitača i svi zajedno se trude da ne odašiljudeci poruke tipa “dečaci ne plaču, a devojčice se ne smeju ponašati na ovaj ili onaj način”.

EKSPERIMENT ILI NAUČNO ZASNOVAN MODEL VASPITANJA?

Kritika koju direktorica Egalia vrtića najčešće dobiaj je da je za dete vrlo zbunjujuće kada se na ovaj način brišu ili zamućuju rodne granice. No ona kaže da sve devojčice u njeznom vrtiću znaju da su devojčice, a dečaci jako dobro znaju da su dečaci. Oni se ne bave biološkim polom, već rade na društvenom okruženju. Kaže da nisu rodno slepi, već rodno neutralni.

Dečiji psiholozi i stručnjaci za rod i pol slažu se da je cilj plemenit ako je on ravnopravnije društvo, no još uvek preispituju sredstva postizanja tog cilja. Naime, između treće i sedme godine deca tragaju za svojim identitetom, a deo tog identiteta svakako je rod i to je teško poreći.

U Egalia vrtiću se slažu da je rod deo identiteta, ali naglašavaju da to sa sobom donosi i niz društveno uslovljenih poteškoća. Nauka je potvrdila da čim deca shvate da postoje različiti polovi, počinju se pojavljivati očekivanja i stereotipi. Kada učitelji i odrasli razgovaraju, deca slušaju i upijaju te stereotipe.

Ali kad učitelji promene način na koji govore, deca se također počinju mijenjati. Mala studija sa švedskog Univrziteta Upsala nagoveštava da su deca iz Egalia vrtića itekako bila sposobna da odrede različite polove, ali su se takođe, u poređenju s drugom decom njihovog uzrasta, puno otvorenije igrala s decom različitih polova i manje dodeljivala drugoj deci rodne stereotipe.

ŠVEDSKA PREDNJAČI I JAKO OZBILJNO UZIMA PITANJE RODNE JEDNAKOSTI

Nije čudno da se jedan ovakav vrtić formirao baš u Švedskoj, jer u toj zemlji vlada radi niz promena kako bi se rešili problemi vezani za rodnu nejednakost. U školama se zapošljava sve više stručnjaka savetnika za pitanja roda i pola, a sprečavanje diskriminacije na rodnoj osnovi je deo službenog kurikuluma u školama.

Švedska se inače smatra jednom od najnaprednijih zemalja kada je rodna ravnopravnost u pitanju, no nije sve med i mleko, jer neki domaći stručnjaci smatraju da su stvari možda otišle malo predaleko. Neki komentarišu kako je ideja ravnopravnosti prešla u apsurd i postala industrija te da je nacija opsednuta rodnim pitanjima. Ispada da se sva pitanja u zemlji trebaju rešavati kroz rodnu perspektivu.

Ma kako bilo, Egalia vrtić je jako popularan i postoji duga lista čekanja za upis. Vrtić je državni i roditelji koji se za njega odluče, imaju puno poverenje da će deca biti odgajana u skladu s ciljevima koje su upravitelji postavili. Međutim, upitan je dugoročni efekt ovakvog odgoja od najranijeg doba. Mnogi stručnjaci kažu da će ta deca kad-tad zakoračiti u stvarni svet rodne neravnopravnosti. Samo zato što se neka ideja institucionalizovala, ne znači da će se društvo automatski promeniti.

Izvor: BBC, AP, Upworthy

To Top