odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ŠTA JE ZAJEDNIČKO USKRŠNJEM JAJETU I ZEKI?

Glavni simbol Uskrsa je farbano jaje, a ono je simbol plodnosti baš kao i zec.

Prvo izvađeno iz lonca predstavlja tzv. čuvarkuću, dok se sa ostalima tuca. Pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode. Jajetu je pridavana naročita uloga u mnogim magijsko-religijskim radnjama u srpskoj narodnoj religiji, prenosi RTS.

Čuvarkuća, čuvar, peraška, strašnik, krstaš, izmamak, čoban – sedam naziva za jedno posebno jaje u pravoslavnoj tradiciji. Čuva se 365 dana, često pored ikone krsne slave do narednog Uskrsa. Ostalim jajima se na praznik ukućani i gosti tucaju.

„Jaje predstavlja i simbol ljubavi, pa se mladi uzajamno daruju, a kao znak poštovanja u tradicionalnoj narodnoj kulturi bio je običaj da mladi bračni parovi nose kumu i svešteniku na dar bojena i ukrašena jaja, kao i posebno umešane kolače“, objašnjava etnolog Vesna Marjanović.

U kolače se stavljaju po tri crvena jejeta, a u narodnoj obrednoj praksi bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, a posebno deca, rano ujutro umiju vodom u kojoj je crveno jaje, a verovalo se da je to dobro radi zdravlja.

Na Uskrs se odlazi u crkvu po naforu, pričešće. „Hrišćanskom obredu pričešća prethodilo je, a ponegde se i sećaju da su do skora obavljali obred tzv. narodnog pričešća u prirodi – kod leske ili glogovog drveta“, navodi Marjanovićeva.

Nekada je proslavljanje Uskrsa bilo povezano i sa verovanjima u snagu prirode, pa su obavljane određene magijsko-religijske radnje u tu svrhu, kako bi se „pomoglo“ prirodi.

Jaje je bilo tretirano kao simbol života, pa je narod verovao i da će preko njega uticati na plodnost zemlje. Postavljali su ga u prvu brazdu prilikom oranja, u žito i lan prilikom sejanja. Razbijali su ga volu o rog pred oranje, a smatrano je i zaštitom od groma i uroka.

Vreme je, međutim, uticalo na ove običaje.

„Već pre pedeset godina nije se verovalo u potrebu pomoći prirodi već se postepeno narodno slavlje prilagođavalo vremenu u kojem se živi“, kaže Vesna Marjanović.

Ističe da je jaje kao simbol Uskrsa prešlo put od mitskog i magijskog simbola začetka i očuvanja života do ekonomski isplativog predmeta praznične kulture.

Simbolika se krije i iza uskršnjeg zeca. Nekada se verovalo da je on hermafrodit i da može bezgrešno da začne poput Device Marije. Takođe, zečevi više puta godišnje rađaju, a i pre porođaja mogu opet da zatrudne – zato je on i simbol plodnosti.

„Veruje se da se vest o vaskrsnuću Isusa Hristosa proširila brzinom koju poseduje zec, po celom hrišćanskom svetu. Ujedno zec je i veoma plodotvorna životinja, pa u prenosnom smislu utiče na plodnost agrara i berićet u novoj vegetacionoj godini“, ističe Marjanovićeva.

Kod nemačkih luteranaca imao je ulogu sudije, procenjivao je da li su deca bila dobra. Najčešće je prikazan kako u korpi nosi obojena jaja, slatkiše i igračke za decu, dakle prolećni je pandan Deda Mrazu.

U uskršnjim paketićima gotovo uvek se nalazi i šuplji čokoladni zeka. Prvi takvi slatkiši pojavili su se u Nemačkoj i Francuskoj u 19. veku. Tada su doduše bili tvrdi i gorki.

A baš kao i Božić, i najveći hrišćanski praznik Uskrs doživljava savremenu transformaciju – komercijalizaciju.

Simbolika ornamenata na uskršnjim jajima u prošlosti je posedovala magijsko značenje, a danas je isključivo deo estetskog, zabavnog sadržaja praznika.

Farbaju se u najrazličitijim bojama, doduše najčešće u lukovini. Ukrašavaju se nanošenjem listića na površinu jajeta, nalepnicama, iscrtavanjem pomoću specijalnih četkica, navlačenjem posebnih aplikacija.

 

Autor: RTS

To Top