odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ŠTA DECA PORUČUJU ODRASLIMA?

 NEKE SU PORUKE TUŽNE, ALI VEĆINA IH JE URNEBESNA ‘Ne volim batine, kelj, rat i jedinicu, obožavam škampe na buzaru!’

Prava riznica zaboravljenog blaga nalazi se u arhivama Saveza društava „Naša deca Hrvatske“. Tamo već punih 30 godina marljivo skupljaju dečije poruke iz cele zemlje pa ih čuvaju u zbornicima “Poruke dece odraslima”.

Ideja je jednostavna: decu od 3 do 15 godina pitaju šta je za njih sreća, a šta ljubav. Šta ih ljuti, čega se boje? Šta bi poručili roditeljima, a šta političarima? Kako bi svet izgledao da oni njime upravljaju?

Deca su iskrena, emotivna i kreativna. I nema tog Kolja koji se s njima može meriti.

Poruku deteta u kojoj opisuje što oseća kad mu se roditelji svađaju (“ne rastem, već se smanjujem”) uzeo je i UNICEF za jedan od svojih slogana.

Mnoge od ovih poruka su nas nasmejale, a neke i rastužile. Probrali smo najupečatljivije od njih.

 

ŠTA JE DOMOVINA, GDE JE EVROPA?

Evropa, to su mora, brda, palme i tako… (Marko, 6)

Dom je gde ti je mama, a domovina je gde su ti susedi. (Aleksandar, 9)

Bio sam na moru, u Evropi nisam. (Marko, 5)

Išla sam u Nemačku, Možda je i tu Evropa, nisam pitala tatu. (Magdalena, 5)

Domovina je velika kuća puna radosti. (Anja, 10)

Nisam se rodila u domovini, nego u Ljubljani. (Dragana, 5)

 

 

ŠTA JE PRIJATELJSTVO?

 

 

Prijateljstvo je kad se jedina žvaka podeli popola. (Ljiljana, 11)

Prijatelj mora biti lep. Može biti malo zločest, ali ne jako. Mora biti pametan, sme piti samo sok, ne vino i tako, da se ne ludira. (Marta, 6)

Očekujem da mi prijatelj posudi maramicu za obrisati nos. (Mario, 6)

Pravi prijatelj je kraj mene i kad sam bolesna, a ne samo kad je čokolada u pitanju. (Mia, 8)

 

VOLIM/NE VOLIM, ŽELIM/NE ŽELIM

 

 

Ne volim: batine, kelj, rat i jedinicu. (Dijana, 8)

Želim biti frizerka, zato što znam držati makaze i češalj. (Antonija, 9)

Ne želim biti vatrogasac jer se bojim vatre. (Rene, 6)

Ne želim biti policajac jer bi me svi mrzili kad zaustavljam auta. (Filip, 6)

Želim izgledati kao maslačak. (Robin, 8)

Volim svoju porodicu i rodbinu, a najviše volim škampe na buzaru, kašicu na mleku i štrukle. (Iva, 10)

Ne želim da idem na Šekspira. (Robin, 9)

Najviše na svetu želim da ne tučem prijatelje, ali ako oni mene, ja im vratim. (Elvis, 6)

 

 

O RODITELJIMA, BAKAMA I DEDAMA:

 

 

Ja bih tako volela bicikl. To mi je mama obećala kad sam išla u četvrti razred. Sad idem u peti, a ona kaže da ću ga dobiti kad završim šesti. Mama, vidiš kakva si. (Višnja, 11)

Kad se mama i tata svađaju, ja ne rastem, nego se smanjujem. (Mirjana, 7)

Moj deda je neposlušan. I dalje teško radi i vozi traktor, a bolestan je. (Aleksandar, 8)

Moja baka je dosadna. Stalno ponavlja: Moraš sve pojesti, moraš sve pojesti. (Tena, 7)

Mama i tata, nemojte me tući. Nemojte kuvati repu, zelje i takva jela. Mama, kuvaj samo pizzu, pomfrit, lignje i lepa i fina jela. Ako to uradite, ja ću učiti i biti dobra. (Željka, 11)

Želim da tata ne tuče mamu i da mama ne plače. (Alen, 6)

Mama, ne budi me za vikend tako rano, celu nedelju sam radila. (Maja, 8)

Nisam veoma srećna jer mi otac zna popiti pa onda tući mene i mamu, a ona ništa ne pzeduzima. (Ivana, 13)

Mamin zagrljaj je za mene miris njenog parfema. (Alena, 9)

 

 

ČEGA SE BOJIM?

 

 

Bojim se ispita, vanzemaljaca i oštrih pasa, bojim se rata. (Tea, 10)

Bojim se jedinice, smrti i mame kad je ljuta. (Tamara, 10)

Bojim se gromova i lopova. (Merima, 6)

Bojim se duhova jer moja je mama videla duha po noći. (Vid, 5)

Bojim se baba Roge jer će me ugristi. (Lejla, 5)

Bojim se da ne učim dovoljno. (Mauro, 9)

Strah me je kad u novinama pišu da ljudi kradu decu. (Katarina, 10)

Bojim se šišmiša, psa lutalice i snova. (Rene, 9)

 

PORUKE ODRASLIMA:

Zašto odrasli ne primećuju decu? Npr. ja stojim u redu i čekam hleb. U redu sam druga, a hleb dobijem jedanaesta. A odrasli se guraju. Sramota. (Željka, 13)

Vi stariji ste zastareli. Kako možete odlučivati o nama da nas ništa ne pitate? Koliko ja znam, to nije samoupravljanje. (Rajko, 14)

Zašto ste stavili banku na veliku livadu? Mogli ste staviti ljuljaške i tobogan, bilo bi mnogo bolje. (Zvjezdana, 10)

Odrasli, pustite nas da se igramo. Jer kad se igrate vi, onda deca idu u skloništa i ginu. Hvala. (Nikolina, 9)

Previše računate, sve merite i stalno se bavite novcima. To je bezveze. Ako ja budem predsednik, novac ću ukinuti. (Nives, 14)

Odrasli, niste lepi s dimnjakom u ustima (Emina, 9)

Da sam predsednik, ja bih poludio (Zdenko, 6)

Gradonačelnik je kao sveštenik. Stalno nešto moli za nas u gradu. (Ivana, 5)

 

 

ZAŠTO SAM ŽALOSTAN? ZAŠTO SAM LJUT?

 

 

Žalosti me kad mama ide u disko i ostavi me samog. (Luka, 10)

Ljuti me kad moj prijatelj promaši prazan gol. (Marko, 9)

Žalostan sam što tata ne živi s nama jer mama to neće, a on je rekao jednog dana. (Saša)

Tužna sam kad me bodu komarci, a srećna sam kad je Božić. (Laura, 6)

Najsretniji bih bio da mi tata nije umro. Život na svetu biće srećan kad svi sinovi budu imali tate. (Josip, 9)

 

 

RAZNE MISLI

 

 

Prije rođenja bila sam u Rijeci, u nekoj kući, ne znam kako se zove, mislim bolnica. (Marija, 6)

Zdravlje je kad piješ puno mleka i jedeš ribu. (Krešo, 6)

Kad štedimo novac, kupimo samo hleb i mleko. Kad štedimo na lepim rečima, gubimo prijatelje. (Marina, 9)

Budućnost je kad se neko budi. (Marta, 5)

Da sam ja gradonačelnica, uzela bih pesak s plaže i napunila peščanike. (Jana, 6)

Želim ostati dete zato što se ne želim rastati od mame. (Lea, 9)

Ne volim uveče stavljati aparatić za zube u usta jer se ujutro osećam kao ustajala riba (Irina, 10)

Želim samo jedno. Da se vrati moj tata. (Martina, 6)

Svako dete bi moralo imati jednog robota. On bi pisao zadatke i učio pesmice napamet. Deca bi imala više vremena za igru. (Lina, 9)

Vazduh je oblak za disanje. (Martina, 4)

Kada sam se ja rodila, bila sam u kanti za smeće pa me mama našla. (Kristina, 10)

Moja najveća želja je živeti na Floridi, biti meteorolog, da imam veliku kuću, auto Audi TT i kraljevsku dogu, da dobijem džekpot i ne moram ići u školu (S. H., 14)

 

Napomena:

 

Jutarnji list je poruke preneo u orginalnoj formi, onakve kakve su i napisane, bez dodatnog ulepšavanja i cenzurisanja onih koje nisu vesele. U Udruženju kažu kako se procedura prikupljanja strogo poštovala: nisu iznošeni detaljni lični podaci dece, za svaku dečju izjavu njihovi roditelji potpisali su saglasnost, a poruke su pre objave pregledale nadležne osobe u vaspitnim ustanovama u kojima se kreativna radionica sprovodila.

 

Autor: Jutarnji list

 

To Top