odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ŠEST TAJNI VASPITAČICA KOJE VI NE ZNATE…

Sa svojim trogodišnjim detetom vodite ozbiljnu borbu kad treba da obuče jaknu pred izlazak, a njegova vaspitačica uspe da desetoro dece (uključujući i vaše) obuče za manje od tri minuta. U čemu je njena tajna? Osim, naravno u tome da toj deci nije roditelj. Jer, poznata je ta dečja navika da će pre poslušati stranca na ulici nego sopstvenog roditelja.

Ali nije samo to. Nastavnici moraju uvek da razvijaju nove metode koje će im pomoći da decu nečemu nauče, da budu efikasni i brzi, a da sve postignu bez vojne discipline, već kroz igru i zabavu. Predškolski učitelji se svake godine susreću sa izazovima kako pronaći pravi pristup svakom detetu. Ali, na sreću, oni su voljni da uče i postaju bolji i to im, izgleda, polazi za rukom.

 

Tajna 1: Vaspitači ne dozvoljavaju gubljenje vremena

Zašto se vaše dete toliko opire svakom vašem pokušaju da na vreme izađete iz kuće ujutru, ali kad vaspitačica kaže samo jednu reč, on je već na nogama? Objašnjenje je jednostavno – kad vaspitač nešto kaže, dete dobro zna da on to i misli. Iskustvo kaže da roditelji često deci kažu da je, recimo, vreme da se krene kući s rođendana/igrališta/iz kupovine, a onda i sami zastanu da nešto pogledaju, s nekim proćaskaju ili, jednostavno, ne uspevaju da odole beskonačnim moljakanjima u stilu: „samo još pet minuta”. Morate biti dosledni i najpre sami poštovati to što kažete, pa onda to očekivati i od deteta.

Konkretno, ovo podrazumeva nekoliko nežnih, ali čvrstih upozorenja koja počinju pet minuta pre polaska kući (ili izlaska iz kuće, kupanja…), a onda konačno i bez oklevanja najavite polazak kući koji se dalje ne može odlagati. Možda ćete bukvalno morati da podignete i fizički odnesete dete prvih nekoliko puta, dok ne shvati da mislite ozbiljno.

Celu ovu priču možete učiniti interesantnijom za dete. Naročito će temperamentnoj deci biti teško da prihvate da im nešto „naređujete” pa zato pokušajte da uvedete neku zabavnu rutinu – recimo, nabavite zvonce kojim ćete svima oglasiti da je vreme za večeru. Paljenje i gašenje svetla može biti znak da je uskoro vreme za spavanje. I brojanje je super tehnika. „Brojim do 30 i da vidim da li ćeš za to vreme uspeti da pokupiš sve igračke!”. Roditelji često podmićuju decu da bi ih naveli da sednu da ručaju, da se brzo spreme, operu zube… Ali to je retko pravi podsticaj. Njihov osećaj postignuća i ispunjenosti su najbolje nagrade.

Deca vole da se takmiče s vremenom. Uključite štopericu kad raspremate krevet, skupljate igračke, spremate se za polazak, pa svakog dana zapisujte rezultate i pohvalite dete što postaje sve brže. Ovo možete iskoristiti i za pravljenje grafikona, što će za dete biti interesantno i edukativno.

 

Tajna 2: Rutina je ključna za kvalitetan san

 

Potpuno je neverovatno kako su vašem detetu za spavanje kod kuće potrebni idealni uslovi – morate zamračiti sobu, utišati televizor, leći pored njega i pevušiti. A u vrtiću, u prostoriji sa još 20 dece, spava bez ikakvih problema. Tajna je u efektu grupe – vaše dete je sa drugom decom koja rade istu stvar, pa je jednostavno lakše prihvatiti da je vreme za dremku.

Ključno je uvesti rutinu i kod kuće i držati se toga. Pola sata pre vremena za spavanje ne počinjite nikakvu aktivnost koja će detetu biti jako interesantna ili mu podići adrenalin. Dalje, kreirajte rutinu – ista satnica, ista muzika, isto vreme, ista očekivanja – tišina i spavanje.

 

Tajna 3: Način na koji govorite, podjednako je važan kao i to šta govorite

 

Dete ne obraća pažnju na vas kad mu se obraćate? Ne podižite glas, osim ako želite da mu pevate. Ako vam se desi da im nešto govorite, a da vas ne slušaju, probajte da to što želite da kažete otpevate, pa pratite reakciju.

Naravno, ne možete se osloniti samo na pevanje da biste zadržali njihovu pažnju. Vaspitači koriste svakakve tehnike – zviždanje, glasno šaputanje, često uključujući i vizuelna pomagala ili neobičnu gestikulaciju kako bi privukli pažnju dece. Jedna učiteljica je, u trenucima kad je dete nemirno, umela da mu lagano priđe, nagne se i „oduva prašinu sa uveta” da bi je bolje čuo. Svi trikovi su dozvoljeni i sve je bolje od vikanja da bi vas dete čulo.
A kad uspete da privučete pažnju, odmah recite direktno šta dete treba da uradi. Ne govorite, recimo: „Ako ne siđeš sa stola, polomićeš čaše”, već kažite: „Siđi sa stola”, a nakon toga objasnite.

Tajna 4: Vaše dete ŽELI da se obuče samo

 

Većina dece zaista žudi za osećajem nezavisnosti, samopouzdanja i postignuća koje donosi samostalno oblačenje. To je za njih sličan osećaj kao kada mi, odrasli, postignemo nešto zaista važno na poslu. Ali, za njih to nije lako, a da biste im olakšali, dobro pazite kakvu garderobu im kupujete. Ako želite da svog trogodišnjaka naučite da se sam obuče, umesto farmerica sa rajsferšlusom i dugmićima – kupite trenerku.

A onda razvijte posebne tehnike da mu pomognete da nauči. Pripremite garderobu uveče za sutrašnji dan, spustite je na podu tačno tako kako bi trebalo da izgleda na njemu kad se obuče. Oblačenje počnite na vreme, da ne biste došli u tesnac i iskušenje da na kraju vi završite posao ili, jednostavno, vežbajte kad niste u žurbi. Da biste detetu pomogli da shvati šta je napred a šta pozadi, obeležite garderobu na jasan način (etikete ponekad nisu dovoljne).
Ovo bi mogla biti dobra ideja za obuvanje – da dete lakše nauči koja je leva, a koja desna cipela.
Još jedan zanimljiv sistem – pitajte dete da li su mu cipele ljute jedna na drugu. Ako su dobro obuvene, onda su okrenute jedna ka drugoj i palčevi će se „ljubiti”. Ako su pogrešno obuvene, palčevi su okrenuti jedan od drugog.

Tajna 5: Čekanje u redu i deljenje igračaka ne mora biti traumatično

 

Kao odrastao čovek, razumete i shvatate da ponekad morate čekati u redu da biste dobili nešto što želite ili što vam je potrebno. I to nije problem osim ako neko pokušava da stane ispred vas. Deca imaju ista očekivanja kada je u pitanju fer ponašanje. Većina njih je spremna da deli i čeka svoj red, sve dok smatraju da sistem funkcioniše fer. Kada se dvoje dece svađaju, mi im govorimo kako svađom i vikom neće rešiti problem, već će se samo još više rasplakati i naljutiti. Detetu koje je više uznemireno treba reći: „Sačekaj da čujem Marka, pa ću onda saslušati i tebe.” Smiriće se jer zna da imate nameru da ga saslušate. Nakon razgovora, deca bi trebalo da se slože da će od sada pitati lepo kad žele neku igračku i predati je kad završe sa igrom. U sedam od deset slučajeva, dete će na ovaj način odmah predati igračku.

Ako ovo ne pali, onda ustanovite sasvim jasno pravilo – detetu koje se u tom trenutku igra igračkom kažite tačno još koliko može da se igra, pre nego što preda igračku. Nikad ne govorite da se igra „još malo” i da će drugo dete da je dobije „malo kasnije”. I ovde možete koristiti tajmer da bi svi znali kad je isteklo vreme za igru. Kada u vrtiću postoji neka baš popularna igračka, odlična ideja je i formiranje liste čekanja i vremena za igru. Deca vole tu vrstu iščekivanja, a čak i trogodišnjaci su spremni da sačekaju, ako znaju sigurno da će doći njihov red. A za malo stariju decu, možete primenjivati i samostalno upisivanje, vežbaće pisanje svog imena i naučiće da budu strpljivi i čekaju svoj red.

Tajna 6: Igra može biti sva edukacija koja je predškolcima potrebna

 

Deca bi trebalo da iz vrtića dođu sa osećajem da im je tamo bilo lepo i da su se čitav dan igrali. Jer, tako deca uče.

Ako odlučite da radite sa svojim predškolcima kod kuće, neka to bude uvek kroz igru.
I upamtite, jedini način da se dete u vrtiću potpuno opusti i uživa u igri je da uvek sigurno zna da će mama i tata doći po njega i da ga kod kuće čeka neograničena i bezuslovna ljubav.

Autor: Zelena učionica

 

To Top