odlozeno-slusanje HTML5 Icon

СЕЋАЊЕ НА БРАНКО ЋОПИЋА НА ЊЕГОВ РОЂЕНАДАН 1. ЈАНУАР

Бранко Ћопић, српски и југословенски књижевник,  рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима под планином Грмечом.

Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“ коју је, негде у трећем разреду, купио од учитељице.

Прво штампано дело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“ 1928. године.

Бранко Ћопић је цењен као дечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за децу, међу којима су и два романа.

 

ОТАЦ И СТРИЦ – НА ДВЕ СТРАНЕ У РАТУ

 

„Док се мој отац борио као војник аустроугарске армије његов рођени брат Ниџо, српски добровољац војевао је против аустроугарских завојевача. Тако су се два брата, у двије зараћене војске, борила уствари један поред другога“, рекао је својевремено о свом оцу Бранко Ћопић.

 

ПРВИ ДОБИО ИМЕ БРАНКО

 

Бранко Ћопић био је прво дете у крају које је име добило по песнику Бранку Радичевићу. Иронично, мост са кога је Ћопић окончао свој живот 1984. године зове се Бранков мост, а још увек се воде полемике да ли је мост добио име по Ћопићу или по Радичевићу.

 

ДВА ПУТА ИЗБАЧЕН ИЗ ШКОЛЕ

 

Нижу гимназију Бранко Ћопић завршио је у Бихаћу, а учитељску школу похађао у Сарајеву, Бањалуци и Карловцу. Избачен је из бањалучке Учитељске школе у четвртом разреду због читања напредне литературе. Након тога уписује је се у Учитељску школу у Сарајеву из које је, такође, избачен. Школу је, ипак, завршио у Карловцу где је прабачен уз помоћ неких професора. Филозофију и педагогију завршио је касније у Београду.

 

КУМ СА СКЕНДЕРОМ КУЛЕНОВИЋЕМ

 

За време студирања с времена на време објављивао је приче у „Политици“. На самом почетку Другог светског рата повезао с народноослодилачким покретом и од самог почетка до краја рата и ослобођења био припадних партизанских јединица.

Све време рата био је ратни дописник, заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође веома познатим књижевником, Скендером Куленовићем.

 

ПРВИ „АНТИТИОИСТА“

 

Ћопић је био први југословенски и српски писац који се побунио против привилегија Титове бирократије својом „Јеретичком причом“. Добрица Ћосић својевремено је рекао да је Ћопић био „први антититоиста у књижевности коме су се касније придружили и значајни сатиричари Васа Поповић, Ерих Кош и други.“

 

ЈАКО ВОЛЕО „МАРШ НА ДРИНУ“

 

Омиљена композиција Бранка Ћопића била је „Марш на Дрину“. „Ја не знам да ли има нека пјесма која ме може тако узбудити као она мелодија ‘Марша на Дрину’, јер све ми се чини да чујем топот оне српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље“, говорио је Ћопић.

 

Дела за децу: У свијету медвједа и лептирова – приповетке, Приче партизанке – приповетке, Пјесме пионирке – песме, Бојна лира пионира – песме, Дружина јунака – приповетке, Бајка о сестри Ковиљки – проза, Доживљаји кума Торбе – приповетке, Вратоломне приче – приповетке, Армија одбрана твоја – песме, Сунчана република – песме, Рудар и мјесец – песме, Јежева кућица – песма, Приче испод змајевих крила – приповетке, Пијетао и мачка – приповетке, Доживљаји мачка Тоше  – приповетке, Лалај Бао, чаробна шума – песме, Орлови рано лете  – роман, Партизанске тужне бајке –  приповетке, Вечерње приче – приче у стиху, Дједа Тришин млин – збирка песама, Приче занесеног дјечака – приповетке, Магареће године  – роман, Славно војевање – роман, Битка у Златној долини – роман, Мала моја из Босанске Крупе – песме, Глава у кланцу, ноге на вранцу – приповетке, Лијан води караване – приповетке.

 

 

„ЗБОГОМ ЛЕПИ И СТРАШНИ ЖИВОТЕ!“

 

 

Бранка Ћопића сви су сматрали за човека ведрог духа, увек спремог за шалу, међутим, они који су га познавали боље знали су да у дубини љегове душе лежи сета и меланколија.

Када је 26. марта 1984. године окончао живот скочивши са Бранковог моста, само се потврдило оно што су многи наслућивали – да је писањем помало бајковитих редова о детињству и рату заправо бранио себе од стварности у којој му је једног тренутка постало тако тесно да другог излаза није било…

 

Неколико месеци пре смртни написао је двостих, као да пише сопствени епитаф:

„Шака зрња, сламе снопић

то је читав Бранко Ћопић“

На крају опроштајне поруке пронађене после његове смрти, писало је: „Збогом лепи и страшни животе!“

To Top