odlozeno-slusanje HTML5 Icon

PRIČE NOVOGODIŠNJE JELKE  – RADOVI UČENIKA ŠKOLE  “DRAGOLJUB ILIĆ” IZ DRAČIĆA

Eko škola “Dragoljupče“ (osnovna škola “Dragoljub Ilić“  iz Dračića) drugu godinu zaredom organizuje Eko Novu godinu. Toj svečanosti prisustvuju svi učenici, roditelji i radnici škole. Dodeljene su nagrade za literarni konkurs pod nazivom  “Priča novogodišnje jelke.“  Predstavljamo najbolje radove…

Cilj ove aktivnosti je da učenici shvate kolika se šteta nanosi prirodi sečom jela za Novu godinu i da zaštitimo jele.

Na konkursu je nagrađeno 5 radova. Dva u kategoriji proze i tri u kategoriji poezije.

 

 

Nagradu za najlepši prozni rad dobila je učenica 6. razreda Anđelija Žarković.

 

PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE

“Preko brda preko brega, i debelog snega, jure neke čudne sanke, srebrne i tanke, “ dopire glas iz daljine.

“Deda Mraze,“ povikah,  “ hej, Deda Mraze, ovde sam!“

Srebrne sanke, okićene praporcima zaustaviše se kraj mene. Iz njih izađe poguren, sedi dekica. Pogladi svoju bradu, podiže pogled ka meni i upita:

“Jesi li me ti zvala?“

“Jesam,“ odgovorih.

“Baš čudno. Šta će tebi Deda Mraz? Mislio sam da jele imaju baš sve što im treba. Ali, kako hoćeš. Sada sam ovde i možeš da kažeš svoju želju.“

“Želim da živim,“ odgovorih bez razmišljanja.

“Ne razumem, “ odgovori dekica “ Pa zar ti već ne živiš?“

Reših, da mu sve ispričam. Dekica sede pored mene i ja započeh priču.

Pričala sam mu o svom rođenju, o životu u planini, o povetarcu koji mi miluje grane, srnama koje leže u mom hladu, čobaninu koji me sa divljenjem posmatra. Pričala sam mu o lepoti koja me okružuje…

“Sve je tako čarobno. Sve, osim novogodišnjih praznika.“

 

Deda Mraz podiže pogled:

“ Novogodišnji praznici su čarobni. Svi se raduju Novoj godini.“

“Da. Svi osim mog roda i mene. Ljudi tada misle sam,o na sebe i svoja zadovoljstva. Šumom odjekuju zvuci sekire. Svake godine gledam kako moje drugarice stradaju. Čekam i strpim, kada će doći red na mene. Uvek pomislim da je ovog puta došao red na mene i moj kraj. Zašto?Zašto je ljudima važan taj jedan dan u godini? Zašto treba da budem nakinđurena i da mi se svi dive, a zatim odbačena? Kome takva koristim? Zar to nije suludo?“

Niz moje guste zelene  grane potekoše suze.

“Moja jedina želja je da živim, da dišem, da ljudima stvaram kiseonik bez kojeg ne mogu da žive. Želim da uživaju u šetnji ispod mojih grana. Da li je to mnogo?“ tužno izustih.

Deda Mraz je sedeo i ćutao. Odjednom naglo skoči u sanke:

“Znam šta ću da uradim! Ne brini!“

Ostadoh zbunjena. Zašto ode bez pozdrava? Nije čak ni pokušao da me uteši.

Dugo sam razmišljala o ovom slučajnom susretu. Zaspah tek pred zoru. Probudio me glasni fijuk vetra. Otvorila sam snene oči i ugledala papirić upleten u moje grane. Pažljivo sam ga ispravila i počela da čitam:

 

“Draga deco,

Znam da je vreme da vam ispunjavam želje. Izvinjavam se! Ove godine sam malo zakasnio. Molim vas, imajte razumevanja za ovog starog deku. Evo, uskoro počinjem sa podelom paketića. Pre toga vas molim da mi nešto obećate. Ne tražim mnogo. Obećajte mi da nikada nećete poseći ni jednu jelku i da ćete dati sve od sebe da svaka naredna godina bude i njihov praznik. Samo tako mogu da vam podelim poklone. Mislim da mi to dugujete. Vi imate milione želja i ja svakom udovoljim, a ja samo jednu.

Voli vas vaš Deda Mraz.“

 

Papirić je i dalje bio u mojim rukama. Zurila sam u njega nepomično. Razna osećanja su preplavila moju dušu:radost, ushićenje, zahvalnost…

Onda sam začula dobro praporce i poznatu pesmu:

“Preko brda preko brega, i debelog snega,

jure neke čudne sanke, srebrne i tanke. “

Deca su ispunila Deda Mrazovu želju. Niz lice mi potekoše suze zahvalnosti.

 

Nagradu za rad sa najboljom ekološkom porukom osvojio je

Aleksandar Maletić učenik 4. razreda.

 

PRIČA JEDNE NOVOGODIŠNJE JELKE

 

Jednog dana, pred naš omiljeni praznik Novu godinu, rešio sam da odem u obližnji šumarak da potražim jelku. Bregovi su bili prekriveni prvim snegom koji se presijavao na jutarnjem suncu. Grane visokih lepotica jela bile su prekrivene snegom. Uživao sam dok sam ih gledao. U daljini sam ugledao malu, lepu jelu. Izgledala je tužno.

Prišao sam joj i upitao je zašto tuguje. Onda je jela otpočela svoju priču:

“Svake godine pred Novu godinu našu šumu poseti mnogo ljudi. Dolaze tu u potragu za novogodišnjom jelkom. Gledala sam kako seku i odnose moju mamu i starije sestre. Ja sam najmlađa u porodici. Nisam narasla do prave visine, pa me do sada ljudi nisu posekli. Ove godine strepim… Strepim da više neću čuti fijuk vetra kroz grane i da neću blistati na snegu. A zašto ljudi to rade? Samo zato, da bi za Novu godinu ukrasili svoj dom, da bi na jelku okačili kuglice i lampice. Kao da ne postoji drugi način. Rade to samo zato što su sebični. Zbog par dana slavlja stradaju čitave šume.“

Kada sam čuo ovu priču i sam sam se rastužio. Do sada nisam razmišljao tako. I ja sam se divio okićenoj novogodišnjoj jelki koja krasi našu kuću. Obećao sam jeli da ću joj pomoći.

Kad sam stigao kući, tata me je pitao da li sam pronašao pravu jelku da ponese sekiru i da odemo zajedno u šumu. Odmahnuo sam odrično glavom i protrčao pored njega. Oči su mi bile napunjene suzama. Pronašao sam ukrase i rekao tati da od ove godine nećemo kititi jelku u kući. Kitićemo u šumi. Tata je pošao sa mnom. Vadili smo iz kutije ukras po ukras i okitili jelku. Postala je još blistavija i raskošnija. Znao sam da sam uradio pravu stvar. Umesto da krasi moj, jela krasi svoj dom, svoju šumu. Ostale jele su se divile njenoj lepoti i bile su srećne što su preživele Novu godinu.

Ja sam bio srećan više nego ikad. Ovo će biti moja jela. Neću joj dozvoliti da bude tužna i usamljena. Praviću joj društvo u šumi i gledaću kako raste. Svake  godine kitiću je novim ukrasima.

 

 

 

U kategoriji poezije prvo mesto osvojila je Aleksandra Stanković učenica 4. razreda.

PRIČALA MI NOVOGODIŠNJA JELKA

 

Moja jelka treperi u tami

i svako veče mi osmeh izmami,

gledam te njene svetlucave grane

i svašta pričamo kad smo same.

Pričale smo jedno veče,

i ona mi tiho reče,

da je srećna samo par dana

kada joj ukrasi vise sa grana.

Praznični dani brzo prođu,

a oni tužni još brže dođu,

jer deca ukrase skinu

i za jelku više ne brinu.

Zato će moja jelka srećna biti

ukrase joj neću skinuti,

živeće ispred kuće godinu celu

i svaki dan provodićemo u veselju.

 

 

Drugo mesto je osvojio učenik 4. razreda Živko Jezdić.

OSTVARENI SNOVI

 

Ispričao sam jutros mami,

šta sam sanjao u noćnoj tami.

U snove mi je jelka došla,

raskošna k’o prolećna krošnja.

Plakala je i tiho mi rekla

kako je gorka sudbina čeka,

da posle ove novogodišnje sreće

ona odlazi pravo u smeće.

Ovo mi je u poverenju rekla

i pre zore negde utekla.

Ispričao sam jutros mami

da ćemo jelku napraviti sami.

Uzeli smo papira i flaša

i zablistala je eko jelka naša.

A drugarica jela dođe mi u san

da mi ulepša praznični dan,

zahvalila mi je za život novi

ostvarili su se  njeni snovi.

 

 

Treće mesto osvojila je učenica 3. razreda Nikolina Stanković.

JELKICA

 

Pred kućom stoji jelka,

koju je posadio deka.

Ukrašena je i lepa,

sija kao planeta.

Poklončići ispod nje stoje,

krase je razne boje,

pahuljice snežne

miluju je nežno.

Ovu jelkicu niko poseći neće,

zato što ima mnogo sreće,

da raste u dvorištu mom

koje je i njen dom.

 

To Top