odlozeno-slusanje HTML5 Icon

PRIČA O MALOM PRSTU – DUŠKO RADOVIĆ

 

Maloj deci je dosadno. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke.

Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti.

Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takođe prsti.

Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti. Deca su mala, a prsti su najmanji.

Bio je tako jednom jedan prst i zvao se Đura. Imao je mnogo braće.

Jednom su braća povela Đuru u fioku. Đura je išao poslednji i prikleštio je nokat. Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Đura se ispekao.

Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a Đura se izbo.

Đuro, Đuro, nisi ti valjda najgori prst? Jeste!

Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Đuro.

Kad treba u hladnu vodu – guraj Đuru.

A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Đura. Dosadilo Ðuri.

Dosta je.

Neće više.

Tog Ðuru imaju sva deca.

To je onaj peti, najmanji.

I kod vas sigurno ništa ne radi.

Čuči ili sedi. Skupi se, kao da mu je hladno.

Nije za rad, ali je za veselje.

Uze da svira na klaviru, šegači se i mazi.

Neka ga, kad je mali.

To Top