odlozeno-slusanje HTML5 Icon

PRESTROGI RODITELJI IPAK NISU U PRAVU

Zbog agresivnih kazni deca više veruju prijateljima nego porodici, a to može dovesti do ozbiljnih posledica

Svi roditelji svojoj deci žele najbolje u životu. Ali novo istraživanje pokazuje da preterano agresivni roditelji mogu stvoriti decu koja lakše ‘pucaju’ pod pritiskom i ranije napuštaju školu.

Naučnici su godinama pratili gotovo 1.500 adolescenata u Merilendu i u studiji pokazali da je veća verovatnoća da će od školovanja odustati deca na koje su roditelji redovno vikali ili im pretili agresivnim kaznama nego njihovi vršnjaci koji nemaju takvo iskustvo, nezavisno od ocena koje su dobijali.

Takođe, ta će se deca verovatnije upustiti u rizična ponašanja do sredine srednje škole, poput ranih seksualnih odnosa, tučnjave ili krađe.

Rezultati istraživanja sugerišu da za odustajanje od školovanja nije toliko kriva škola sama po sebi, već činjenica da će deca agresivnijih roditelja verovatnije staviti svoje ‘društvo’ na prvo mesto i upustiti se u aktivnosti u kojima će se kratkoročno osećati dobro, zanemarujući pritom širu sliku.

 

„Verujemo da je naša studija prva koja koristi dečije životne priče za okvirno istraživanje o tome koliko roditeljstvo utiče na ishod obrazovanja putem odnosa s vršnjacima, seksualnog ponašanja i delikvencije“, rekla je autorka studije Rošel F. Hentges sa Univerziteta u Pitsburgu.

Rezultati istraživanja ne znače da se sa sigurnošću može reći da agresivno roditeljstvo dovodi do odustajanja dece od škole, jer, naposletku, korelacija nije isto što i uzrok, ali može doprineti stvaranju šire slike o tome kako prestrogi roditelji mogu delovati na odluke svoje dece.

Naučnici su u Marilendu pratili 1.482 adolescenata u razdoblju od njihove 12. do 21. godine. Oni su redovno morali da ispunjavaju upitnik o tome kolika je fizička i verbalna agresija roditelja prema njima, o svojoj interakciji s vršnjacima, jesu li se upuštali u tučnjave ili u seksualne odnose. Na kraju studije izneli su svoje uspehe u obrazovanju.

Analizirajući podatke naučnici su otkrili da su se deca koja su u sedmom razredu bila izložena agresivnom roditeljstvu, koje se definiše kao vikanje, udaranje, te iznošenje verbalnih i fizičkih prijetnji, nekoliko godina kasnije više oslanjala na svoje vršnjake i smatrala da su im prijatelji važniji od drugih obaveza, uključujući školske.

 

Do trećeg razreda srednje škole, takva su muška deca bila sklonija delikvenciji, a ženska upuštanju u rane seksualne odnose.

Na kraju, sva ta ponašanja bila su povezana s niskim obrazovnim uspesima i rastom verovatnoće da će pre odustati od školovanja, nezavisno o tome koliko su pametna i koliko su im obrazovani roditelji.

„Mladi čije potrebe ne ispunjavaju osobe s kojima se primarno vežu, traže potvrdu svojih vrednosti među vršnjacima. To može doneti oslanjanje na vršnjake na nezdrav način, odnosno upadanje u loše društvo, nauštrb dugoročnih ciljeva poput obrazovanja“, rekla je Hentges.

 

 

Studija je objavljena u časopisu „Child Development“.

To Top