KEREFEKE

ODAKLE JE DEDA MRAZ?

Postoje mnoge priče i legende i odakle je Deda Mraz. Svaka severna zemlja tvrdi da se postojbina Deda Mraza nalazi unutar njenih granica:

Norvežani su uvereni da Deda Mraz „živi“ u mestu Drobak.

U Danskoj se govori da Deda Mraz živi na Grenlandu (u blizini ostrva Umanaka).

U Rusiji je zvanični dom Deda Mraza u mestu Veliki Ustjug.

Kanadska Pošta, tvrdi da se adresa Deda Mraza nalazi unutar teritorije koja je njena nadležnost.

Amerikanci su otišli najdalje pa su jednom svom gradu na Aljasci nadenuli zvanično ime Nort Pol čime su potvrdili „znanu“ činjenicu da Deda Mraz živi na (u) Severnom polu. Tako je i ovaj grad postao turistička atrakcija poznata kao „Deda Mrazova kuća“. Međutim, globalno najprihvaćenija je teorija da on živi u Laponiji, pokrajini na severu Finske.

Zabluda je, kažu Finci, da Deda Mraz  živi na severnom polu a i svi znamo da gore na „nultoj tački“ baš niko ne živi… Tačno je da živi „u blizini Severnog pola“. Manje ili više, oko 2.000 kilometara odande, u Laponiji.

U pitanju je dobro poznato Deda Mrazovo selo u blizini grada Rovaniemi, glavnog grada provincije Laponije. Deda Mrazovo selo je smešteno na samoj polarnoj granici, na rubu Arktičkog kruga, a Finci ga zovu „Vrata Laponije“.

 

Selo Deda Mraza, zahvaljujući svojoj poziciji na polarnoj granici, ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna. Tamo sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula.

Zahvaljujući geografskoj poziciji bliskoj Severnom polu, osim „belih noći“, tamo se minimum 200 dana u toku godine odigrava mistična „igra svetlosti“ što je ustvari fenomen spektra nebeske svetlosti koja treperi u snopovima zelenih, plavih, purpurnih, grimiznih, crvenih i ljubičastih nijansi. U davna vremena se verovalo, a danas kazuje legenda, da ovu svetlost prave lisice koje svojim repovima udaraju po snegu i tako prave varnice.

Osim svetlosti i atmosfere koju ona stvara, Selo Deda Mraza je okružeo i mističnim gustim šumama, ledenom tj. zaleđenom rekom i čuvenom „Ušatom planinom“ Korvatunturi koja svojim izgledom podseća na vrh glave sa dva ogromna uva pomoću kojih, prema nekoj od tamošnjih legendi, Deda Mraz može da čuje želje dece iz celog sveta.

Ovde, u pećinama Laponije, duboko pod zemljom se, prema legendama, nalaze i radionice u kojima Deda Mrazovi pomoćnici: patuljci i vilenjaci, tokom cele godine prave igračke koje će Deda Mraz podeliti uoči Nove godine ili Božića, kako gde.

Osim „Igre svetlosti“, „Belih noći“, „ponoćnog sunca“ te čarobnih severnih gustih šuma i „ušate planine“, za Laponiju su karakteristični i prizori krda irvasa i čopora sibirskih haskija. U Selu Deda Mraza i njegovoj okolini irvasi i haskiji vuku sanke Deda Mraza a posetioci uživaju u gotovo nestvarnim prizorima.

Naročita atrakcija je, kada se nađete u Deda Mrazovom selu, odlazak na rub  arktičkog kruga tj. prelazak „polarne granice“ jer, kažu „ tada prelazite s kraja sveta na njegov početak“.

Samo selo Deda Mraza je tek fenomen za sebe. Selo je posebno dekorisano hiljadama svetlucavih lampiončića, zvončićima i praporcima koji kreiraju tj. dodatno pojačavaju praznični ugođaj.

U selu se nalazi i čuvena kancelarija Deda Mraza u kojoj uvek možete da potražite pravog pravcatog Deda Mraza. U selu se, takođe, nalazi i pošta u koju stižu hiljade pisama dece iz celog sveta. Deda Mraz u svojoj kancelariji odgovara na ova pisma i prima posetioce koji mogu da mu sednu u krilo i šapnu svoje novogodišnje želje.

To Top