NEOBIČNI SAVETI ZA RODITELJE

Majka, novinarka i književnica Heder Šumaker, iznenadila je javnost objavom knjige pod naslovom „U redu je ne deliti“ (It’s OK Not to Share), koja donosi savete koji su u suprotnosti s uobičajenima za moderno roditeljstvo.

Heder kaže;

„Razmislite kako izgleda tipična situacija „deljenja“ među predškolcima. Jedno dete je zauzeto igrom, dolazi drugo dete i želi njegovu igračku. Mi kažemo „Daj prijatelju kamiončić, ti si se dosta igrao.“ Time podstičemo deljenje onda kad bismo trebali podstaći strpljenje drugog deteta.

Tradicionalno deljenje je prisila, jer dete na to neće pristati dok odrasli ne gledaju. Štaviše, mi sami ne sledimo ta pravila. Npr., sedite za kompjuterom i čitate vesti. Odjednom, neko uzima tastaturu i počinje da piše.

Hoće li vas to naljutiti?

Hoće, jer očekujete da osoba pričeka svoj red, a ne da jednostavno poželi nešto i to ugrabi. Mi ne volimo kad da nas prekidaju, ali kad završimo, rado ćemo podeliti. Mislim da bi se ista ideja trebala primenjivati i na decu.

Drugo dete bi trebalo da pričeka dok prvo ne završi s igrom. Naravno, deca su nestrpljiva, čekanje može izazvati suze i ljutnju, ali puno je razloga zbog kojih smatram da je ovo ispravan način. Kontrola impulsa (pričekati, a ne ugrabiti) je vitalni deo razvoja mozga i jača se kroz praksu.

Naučite svoje dete da kaže; „Da, možeš dobiti moj kamiončić kad se ja prestanem igrati.“ Kad dete ostavi igračku (a to je obično vrlo brzo) i krene dalje, podsetite ga na obećanje koje je dalo prijatelju; „Seti se, tvoj prijatelj čeka kamiončić.“ Deca se tako uče ljubaznost, pozitivnom samopouzdanju i u prilici su da osete unutrašnju toplinu prave darežljivosti. A dete koje je pričekalo svoj red dobiva pouku o strpljenju i odgađanju zadovoljstva.“

Autorila izdvaja još neke netradicionalne savete:

Dopustite deci borbene igre

Borbene igre, kao što su boks i hrvanje, omogućuju deci otpuštanje velike energije i podstiču prijateljstva. Ali, tek kad se svi zabavljaju. Ako se neko dete ljuti, to nije igra. Grublje igre se trebaju odvijati između jednako spremnih prijatelja koji su u razigranom raspoloženju. Osigurajte okolinu, nadzirite i pustite ih da se valjaju i nadmeću.

Pustite decu da izgovore ružne reči

Radije pristanite na ružne reči nego da ih strogo zabranjujete. Recite jetetu da može reći što god želi – ali, u kupatolu. Dajući detetu mesto na kome se može slobodno izraziti, uzbuđenje zbog nedopuštenih reči i potreba za izgovaranjem istih se smanjuje. Psovanje je uglavnom potreba za iskazivanjem moći, pa neka imaju izlaz koji nikoga neće povrediti. Ionako se radi o fazi kod koje totalne zabrane retko funkcionišu, a dete u svakom slučaju uči da se radi o neprimerenom ponašanju.

Pustite decu da udaraju

Ako je vaše dete ljuto i želi da udari, pustite ga da udari, ali u jastuk, kauč ili neko drugo sigurno mesto. To će mu omogućiti da izbaci energiju, ali i shvati da ljude ne sme da ozledi. Mala deca izražavaju emocije svojim telom.

„Mrzim te“ nije lično

Pređite preko „teških“ reči tipa „mrzim te“ i nemojte ih uzimati k srcu. To je samo izgovorilo vrlo ljuto malo dete. Ostanite mirni i imenujte osećaj; „Ti si sada vrlo ljut/a na mene“ ili „Tako si ljut/a da govoriš „mrzim te“. Ovaj način omogućuje vašem detetu i vama da ostanete fokusirani na konkretan problem.

 

Bez „papagajskog oprosti“

Kad automatski govore „oprosti“, deca se (pre)jednostavno oslobađaju odgovornosti, umesto da je preuzmu. Radije podstaknite preduzimanje neke akcije koja će popraviti stvar, tipa „Donesi Sari maramicu.“ Učite decu da ponude neku garanciju za buduće ponašanje, poput „Neću ponovno srušiti toranj.“ Takvi postupci ili rečenice imaju puno veću težinu od pukog „oprosti“. Predškolci retko imaju grižu savesti, pa nemojte inzistirati na lažnim izvinjenjima. Budite primer i dete će naučiti pravo značenje reči „oprosti“.

„Ti se ne možeš igrati“ – je u redu

„Ne možeš se igrati s nama“ može biti istina. Mala deca, u dobu od 2-3 godine, se ne mogu nositi s nekim igrama. Starija deca se ne osećaju sigurno kad se pojavi mlađe dete s idejama primjerenim njegovom uzrastu.

Starije dete se pita; „Hoće li mi promeniti igru? Hoće li uništiti moj dvorac?“

Deca bi trebala da imaju pravo da se igraju sama ili s odabranim prijateljima jer tu mogu postavljati granice („Možeš se samnom igrati ako mi ne srušiš kocke.“)

Društveno odbacivanje plaši većinu odraslih, ali deca trebaju da dožive preuzimanje socijalnih rizika i nauče da se oporave od povremenog odbijanja. Ako odbacivanje postane prečesto (bilo da je dete odbacivano ili odbacuje), posavetujte se sa stručnom osobom.

Smiješ da šaraš izvan papira

Umetnost je aktivnost koju mala deca obožavaju. Suština je u radu i istraživanju, a ne u rezultatu. Stoga, „umetnost“ svog deteta nemojte ograničiti samo na papir na stolu. Predškolce će oduševiti ako njihova kreativnost nađe put izvan tihog okvira. Nabavite veliku kartonsku kutiju, prepustite mu veliki zid u dečjoj sobi, slikajte s gumenim čepovima, bočicama s raspršivačem ili valjcima na otvorenom. Tako će svako dete otkriti svoju kreativnu stranu.

Možeš biti prijatelj uginuloj životinji

Početak shvatanja pojma smrti je važan zadatak za predškolca. Krenuti možete od npr. uginule ptičice ili gliste. Dopustite detetu da grančicom nježno dotakne uginulog stvora, neka se dete čudi i postavlja vam pitanja pre nego što ugleda tugu zbog uginulog kućnog ljubimca. Ako vas pita kada ćete vi umreti, nemojte se šokirati. Čak i po pitanju smrti, predškolcima se sve vrti oko njih samih. Objasnite mu da bolest ili starost dovode do odlaska s ovog sveta, ali i da bi u tom slučaju, ono bilo sigurno zbrinuto (recite detetu ko bi o njemu brinuo).

Polnost nije tabu

Edukacija o polnosti počinje već u predškolskoj dobi. Mala deca su prirodno znatiželjna kad su u pitanju rođenje i telo. Naučite dete nazivima delova tela i objasnite mu što je intimno. Možete se poslužiti primerenim slikovnicama koje objašnjavaju kako bića dolaze na svet (ljudi, životinje, pa i biljke). Budite roditelj otvoren za dečija pitanja, kako bi u kasnijem uzrastu dete imalo poverenja u vas. Ako je dete dovoljno staro da postavi pitanje, dovoljno je staro i da dobije jednostavan odgovor.

I još nekoliko Hederinih saveta:

Igračke oružje i negativci su dozvoljeni

Predškolci se igraju takvim igračkama da bi istražili strah, a ujedno razvijaju osećaj za moralnost jer igranje oružjem podrazumeva borbu između dobrog i lošeg. Kod takvih je igara potrebno postaviti pravila kako ne bi došlo do povrede i ne brinite. Dete koje se igra gusara, neće postati gusar.

Prihvatite njihove laži

Mala deca lažu da bi ostvarila želje ili kontrolisala svoj svet. Zbog toga neće odrasti u nemoralne osobe. Kad mališana „uhvatite u laži“, preformulirajte laž u pobudu koja je do nje dovela; „Ti bi stvarno želeo/la da se to tako dogodilo, zar ne?“ Deca često govore ono za što misle da je ispravno ili da bi udovoljila odraslima. Naučite dete da cenite kad vam kaže istinu, ma kakva ona bila.

To Top