odlozeno-slusanje HTML5 Icon

NA DANAŠNJI DAN, 29. NOVEMBRA 1922. GODINE ROĐEN JE SRPSKI PISAC DUŠAN RADOVIĆ

JEDINSTVENA MEDIJSKA LIČNOST SRPSKE KULTURE I VRSTAN DEČJI PISAC

Duško Radović je srpski književnik, pisac, pesnik, aforističar, novinar, urednik dečjih emisija na radiju i televiziji, dečjih časopisa i TV serija. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u Prilepskoj ulici u Nišu, a umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, SFRJ. Otac mu Uglješa je po profesiji bio železničar poreklom iz Čačka, a majka Sofija je bila domaćica poreklom iz Niša. Iz obe porodice je nasledio njihove najbolje osobine; sa očeve strane obrazovanje i prosvećenost, a sa majčine toplinu i marljivost. Bio je treće od četvoro dece. Obožavao je oca uprkos tome što je bio strog i sa 9 godina mu je posvetio svoju prvu pesmu. 1928. godine se sele u Suboticu gde Duško završava osnovnu školu i 6 razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu studirajući filozofiju. Po završetku rata postao je izvođač književnih radova i pisao je: skečeve, aforizme, najave, odjave, humoreske, pesme, priče, scenarije za igrane i dokumentarne filmove.

Radio je u listovima: „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“, bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik jednog od najboljih listova za decu u Evropi, „Poletarac“, novinar „Borbe“ i od 1975.-1983. godine urednik Studija B. Širokim narodnim masama je poznat po emisiji „Beograde, dobro jutro“ u kojoj je od 1976.-1983. godine publiku zabavljao aforizmima koji su objavljeni u tri knjige i prodati u 300.000 primeraka.

Napisao je veliki broj knjiga od kojih su neke prevedene na engleski, ruski, nemački i druge svetske jezike. Njegova poznata dela su: 1953. godine radio-igra „Kapetan Džon Piplfoks“, 1954. godine pesme „Poštovana deco“, 1961. godine pesme „Smešne reči“, 1963. godine pesme i priče „Pričam ti priču“ i „Tužibaba i još 9 jednačinki“, 1963.-1965. godine televizijska serija „Na slovo, na slovo“, 1969. godine poema sa Matijom Bećkovićem „Če, tragedija koja traje“, 1971. godine pesme „Vukova azbuka“, 1972. godine pesme „Zoološki vrt Beograd“, 1977. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 1“, 1981. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 2“, 1983. godine poezija i proza za decu u četiri knjige: „Ponedeljak“, „Utorak“, „Sreda“ i „Četvrtak“, 1984. godine aforizmi „Beograde, dobro jutro 3“. Druga manje poznata dela su: „Zašto deca čačkaju nos“, „Kako je kit postao domaća životinja“, „Gde je zemlja Dembelija“, „Razbojnik Kađa i princeza Nađa“, „Crni dani“, „Dokolice“, „Volimo Beograd svakoga dana po malo“, „Poziv dobrim ljudima“, „Nikola Tesla“, „Nije-jeste“, „Igre i igračke“, „Krokodokodil“, „Sedi da razgovaramo“, „Plavi žaket“. Nakon njegove smrti objavljene su knjige: „Vestern“, „Ženski razgovori“, „O plakanju“, „Na slovo, na slovo“, „Na ostrvu pisaćeg stola“ i „Kratke priče“. Dečji hor Kolibri u svom repertoaru često izvodi sledeće pesme Duška Radovića: „Mrak“, „Plavi zec“, „Strašan lav“, „Šta je na kraju“, „Pesma o mleku“, „Tatin muzičar“, „Sve što raste htelo bi da raste“.

 

Dobitnik je mnogih prestižnih priznanja kao što su Neven i Mlado pokoljenje, Nagrade zmajevih dečjih igrara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade i diplomu Hans Kristijan Andersen za dečju književnost. Posthumno je dobio BIGZ-ovu nagradu.

Najpoznatiji aforizmi Duška Radovića su:

Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.

Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.

Teško je biti dete i biti dobar.

Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije: nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce…

Loše knjige mogao bi pisati svako. Međutim, pisci su samo oni koji ih pišu.

Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.

Volite se kada niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s’ kim je.

Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Duško Radović je smatrao da poezija treba da raduje, a ne da zbunjuje čitaoce. Prema deci se odnosio s’ poštovanjem pružajući im zdrave, razumljive poruke koje daju mašti na volju.

Neke od njih su:

Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.

Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.

Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve prema kojima ste ravnodušni.

Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.

Postao je noćna mora tadašnjeg režima zbog čega je njegova emisija, „Beograde, dobro jutro“, ukinuta. Umro je 1984. godine, samo godinu dana nakon odlaska u penziju. Pred smrt je rekao: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti“. Njegov brat je poznati atletski trener, Branimir Brana Radović, a sin poznati srpski scenarista i režiser Miloš Radović.

U čast Duška Radovića se dugo održavala trka „Sećanje na Duška Radovića“.

Mnogo je voleo fudbal i bio je vatreni navijač Partizana za koji je rekao:

„Za sve se navija, Partizan se voli“,

„Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan“,

„Da nema drugih – ni Partizan ne bi mogao postojati. Da nema dobrih – Partizan ne bi imao od koga da bude bolji“.

Deci je poručivao: „Vodite računa kako se ponašate na „jugu“! Niste u školi!“

Mnogi smatraju da je on izveo modernističku revoluciju u srpskoj književnosti. Bio je elitni pisac kojeg su obožavale mase, a elita ignorisala. Ipak, kritika nije uspela u potpunosti da ga shvati.

Kolege su ga zvale Tmuša, mrgud velikog srca koji je na posao dolazio i odlazio sa mrakom.

To Top