odlozeno-slusanje HTML5 Icon

MOJE SELO, ŠUŠARA

Javor Sunjog, učenik osnovne škole „Branko Radičević“ iz Uljme nam je predstavio svoje selo Šušaru.

Moje selo se veoma razlikuje od drugih mesta i ima sasvim drugačiju priču od drugih sela. Ovo selo je pre nekih sto pedeset godina, bilo pustinja. Pošto je ta pustinja veoma smetala Austrougarskoj, jer je vetar neprestano nanosio pesak iz pustinje na najplodnije  zemljište, odlučeno je da se ovaj prostor naseli i da se pošumljavanjem pokuša zaustaviti „živi pesak“.

Naseljeno je oko pedesetak porodica koje su besplatno dobile prostor za kuću i okućnicu i koje su deset godina bile oslobođene poreza. Njihov glavni zadatak je bio da rade za Austrougarsku, na pošumnjavanju peščare. U početku nije bila zastupljena poljoprivreda, već samo vinogradarstvo. Kasnije, kada je u jednom delu umiren pustinjski pesak i kada je počela da niče trava, ljudi su krenuli sa obrađivanjem zemlje i uzgojem stoke i živine. Od živine su dobijali meso, jaja i perje, od koza i krava mleko i meso a od ovaca, pored mleka i mesa, još i vunu koja je nekada bila veoma cenjena. Zemljoradnjom su dobijali, uglavnom, žitarice za prehranu stoke ali i za sopstvenu upotrebu. Pored toga uzgajali su još i krompir, pasulj, repu, cveklu, boraniju,
grašak i druge baštenske biljke.

Danas Šušara ima oko dvesto pedeset stanovnika i okružena je šumom. Od seče šuma, kao i od poljoprivrede i stočarstva, ljudi imaju najveći deo prihoda. Većina domaćinstava se bavi i uzgojem svinja za sopstvene potrebe.

Industrija je slabo razvijena pa je zato vazduh čist. Međutim, zbog ogromnih šuma, koje okružuju Šušaru,  mora  se paziti na divlje životinje kao što su divlje svinje, jeleni, jazavci, lasice, šakali, lisice i vukovi. Oni neretko, naročito kada su jake zime, ulaze skroz do sela u potraz za hranom. Naše selo nema dugu istoriju ali je zato, po mom mišljenju, najlepše u okolini.

To Top