odlozeno-slusanje HTML5 Icon

LOV NA FRUŠKOGORSKE VAMPIRE…

Pored svega moram iskreno da priznam da sam ja jedna vrlo realnа оsobа, kojа živi u realnom svetu i koja čvrsto stoji sa nogama na zemlji tako da ništa ne može da me iznenadi. Na sve stvari reagujem vrlo realno i praktično, sa konkretnim potezima, rešenjima, solucijama, rezolucijama, odlukama, zaključcima i realizacijama.

Kao što bi rekao narodni heroj Rambo Amadeus Surovi: „Ništa me ne može iznenaditi ako me neko ranije upozori šta će se desiti“.

Tako mi pre neki dan zakuca neki starčić na vrata.

„Dobar dan“, on meni.

„Dobar dan“, ja njemu.

„Treba mi Čika Keka“, reče čičica.

„Evo me“, odlučno odgovorih ja.

„Hteo bih da se nešto posavetujem sa vama“, tihim glasom će seda glava.

„Izvolt’e unutra“, ponudih mu ja.

Uđe čiča, ja ga ponudih da sedne, ponudih ga sa zdravom integralnom domaćom rakijom, što on odbi, pa mi se predstavi i poče da priča. On je, prema svojim rečima, poslednji lovac na vampire u Vojvodini, ima 78 godina, svi ga zovu Mrki Paja i trenutno boravi na području Fruške gore…

Da li znate šta su to vampiri? Slušajete i možda ćete saznati…

Mrki Paja je rođen u Krčedinu i tvrdi da su se svi njegovi muški preci oduvek bavili lovom na vampire, ali tajno. Kaže on meni kako su se vampiri pojavili u Vojvodini 1878. godine kada je Austro-Ugarska od Turaka preuzimala vlast na ovim područjima. Tada su među vojskom pronalažena tela u kojima nije bilo ni kapi krvi. Zbog toga su vlasti angažovale Pajinog dedu da pronađe i ubije vampire.

Mrki Paja kaže da je njegov deda tada usmrtio nekoliko austrougarskih vojnika koji su pokazivali neobičnu žeđ za krvlju. Za to je bogato nagrađen od austrijskih vlasti i od tada je neobični zanat ušao u njihovu porodicu. Jedini način da se ubije vampir, tvrdi Paja, je da njegovo telo sagori u vatri. Priče o kolcima i plašenju krstom su izmišljotina. Paja ih hvata zamkama za fruškogorske medvede.

Mrki Paja je lažno ime ovog čiče, koji kaže da su njegovi preci oduvek krili svoj pravi zanat iz straha od policije jer policija ne veruje u vampire, mada u njihovim redovima ima dosta krvopija – kako on kaže.

Njegov otac je zbog jednog krvopijca zaradio 20 godina zatvora. Od tada rade u tajnosti i nikada sa poslom ne boravi dugo u jednom mestu. Paja radi na području cele Vojvodine, malo ode i do Beograda a ako ima neki strani angažman ode do Mađarske i Rumunije. U Bosnu ne ide jer oni imaju svoje lovce. Slušam ga i čekam da vidim i čujem što je došao kod mene. Čudni starac mi kaže da trenutno lovi jednog vampira koji siše krv iz stoke i peradi. Oni tako počnu, a onda pređu na ljude. Kaže da mora da ga pronađe dok se to ne desi.

Mrki mi kaže da nema potomaka i ako nekom ne prenese svoje umeće, vampiri na ovom području više neće imati dostojnog protivnika. Kaže da je čuo za mene i smatra da bih ja mogao diplomirati kod njega primenjenu vampirologiju.

Ja se zamislih i na um mi padnu reči profesora estetike profesora Arkadija: „Sve je moguće pa i drveni šporet – ali kratko traje.“

Mislio sam, rezonovao i na kraju zamolio Mrkog Paju da mi da malo vremena, dan, dva, da razmislim pa da mu javim… I sad ne mogu da budem pametan šta da radim!? Da li da se upuštam u tu vampirsku avanturu? Imam ja neka iskustva… Draga tašta mi, eto, čitav život siše živce… I to je neko iskustvo…

Da li da spašavam svet, svoju rodnu grudu, svoje sugrađane, komšije, prijatelje…

Ili da spašavam sebe i manem se ćorava posla…?

Šta vi kažete?

Šta da radim?

To Top