odlozeno-slusanje HTML5 Icon

PRIČA O LISICI, LUKAVOM ZECU I MAGARCU

Lisica je imala jedno malo polje na kome su rasle velike i ukusne lubenice. Jednog jutra, otkrila je da je neko u toku noći ukrao nekoliko najzrelijih lubenica.

– Vidi, vidi, pomisli lisica, tajanstveni lopov je napravio rupu na ogradi i ušao kroz nju.

– Lopove jedan, srediću ja već tebe! Dajem ti svoju reč!

Rekavši to, lija napravi lukavu zamku. Uze jako uže i zaveza ga za vrh jedne grane. Od drugog kraja užeta napravi omču i postavi je na zemlju kod otvora u zidu. Onaj ko bude ušao kroz rupu biće uhvaćen u zamku i visiće naglavačke. Zadovoljna što je pripremila tako lukavu zamku, trljala je šape misleći:

– Sad ćemo videti ko krade moje lubenice.

Oko ponoći, dok je lisica spavala dubokim snom, eto ti zeca kao se polako približava zidiću u nameri da uđe u polje sa lubenicama. Zec se spretno provuče kroz rupu ali kako kroči u polje, stade na omču, ona mu se steže oko noge i grana ga povuče na gore. Za tili čas našao se viseći sa glavom nadole, baš kako je to lisica zamislila. Zec je odmah shvatio da je upao u zamku i da se sam iz nje nikada neće izvući. Dok se kradljivac tako koprcao, ču nečije korake. Bio je to magarac koji je prolazio tuda.

– Kume, Zeko, šta radiš tako naglavačke okačen? – upita ga magarac.

– Ako obećaš da ćeš čuvati moju tajnu, reći ću ti da me je lisica zamolila da čuvam njene lubenice.

– A zašto si obešen glavom nadole? To baš nije najprijatniji položaj…

– Znaš, lisica je htela da bude sigurna da se neću uspavati, zbog toga sam morao da se zavežem za drvo glavom nadole.

– To je velika žrtva. Da li ti barem dobro plaća ta matora škrtica?

– S obzirom na napor, tražio sam da mi plati jedan novčić za svaki sat. Ali sam rekao da mogu da radim samo osam sati, ni minut više! Ja nisam pohlepan!

– Kako si ti srećan! Jedan novčić za svaki sat, pa to je osam novčića za jednu noć! Ja toliku sumu nisam zaradio nikada do sada!

– Ma pusti, za mene je ovo samo šala. Mogu, ako hoćeš tebi da prepustim da čuvaš polje sa lubenicama.

– Ako hoću? Naravno da hoću!

U tren oka, magarac odveza uže i oslobodi zeca. Zatim se on postavi u isti položaj. Tek je počelo da sviće, kad eto ti lisice na polju. Magarac, mrtav umoran i bolan zbog nezgodnog položaja u kojem je visio, obradova se kad ugleda lisicu, misleći samo na svojih osam novčića i spremno reče:

– Dobro došla, lisice! Već osam sati visim ovako. Da li si ponela ono što mi duguješ?

– Naravno da sam ponela, huljo jedna bezobrazna!

Rekavši to, uze prut i poče da bije magarca. Jao, majko moja, kako ga je izudarala!  Konačno, kad se umorila, odveza jadnog magaca koji bez dah pobeže. Dok se hramljući vraćao kući sav isprebijan, magarac je mislio:

– Bio sam glup što sam poslušao onog ko mi je nudio laku zaradu!

To Top