odlozeno-slusanje HTML5 Icon

KOJE NAJČEŠĆE GREŠKE DECA PRAVE PRI UČENJU?

Učenici koji samo pamte uče za ocenu, a oni koji znaju da postave pitanja o gradivu razumeju naučeno, ističe Dinka Juričić, profesor hrvatskog jezika i urednica u Školskoj knjizi, i savetuje kako pomoći deci da zavole učenje i nauče da uče

Najkorisnija veština današnjice je veština samostalnog učenja. Ta veština nije čak ni pitanje odabira, nego pitanje opstanka. Prilike koje se svakodnevno menjaju traže čoveka koji neprestano uči nešto novo da bi im mogao da doskoči. Činjenica je da učenici koji znaju da uče – vole učenje, a da ga oni koji nisu naučili da uče – ne vole, smatraju učenje nečim teškim i dosadnim pa prave probleme i sebi i učiteljima. Jedan od dobrih načina je da ih najpre odučimo od sedam najčešćih grešaka lošeg učenja:

 

  1. UČENIK SE TRUDI ZAPAMTITI NEŠTO ŠTO NE TREBA ZAPAMTITI NEGO RAZUMETI.

  1. UČENIK ZAPAMTI, ALI NE PROVEŽBA DOVOLJNO.

  1. NE VEŽBA OBAŠNJAVAJUĆI TO ŠTA ZNA DRUGOME SVOJIM REČIMA.

  1. SRLJA I BACA SE NA ZADATKE PRE NEGO ŠTO JE NAUČIO NAJOSNOVNIJE. NE IDE MU PA ODUSTAJE.

  1. ODGAĐA DA PRIMENI SVOJE ZNANJE ILI VEŠTINU DOK NJOME SAVRŠENO NE OVLADA – JER SE BOJI GREŠKE I NEUSPEHA.

  1. SATIMA UČI, UBIJA SE OD UČENJA.

  1. UČI, A NE RAZMIŠLJA ZAISTA O TOME ŠTA UČI.

 

 

Šta je alarmantno pogrešno u tih sedam najčešćih grešaka?

 

 

To što trajno odbijaju učenike od učenja, demotiviraju, kvare im percepciju te onaj iskonski doživljaj učenja kao radosti otkrivanja sveta i spoznavanja sebe. Rezultuju obeshrabrujućim porukama tipa: to je dosadno, to je teško, nisi ti za to… Odustani! Prva, dakle, stvar koju učenike treba da nauči kad ih učimo da uče je da je reč o veštini koju svako može da nauči i u kojoj svako može biti uspešan.

 

MANJE UČI, A VIŠE NAUČI

 

Ali pravilo je: uložiš li 80 posto svog truda i vremena u učenje i time ostvariš 20 posto rezultata – ne znaš da učiš. Onaj ko zna da uči, uložiće 20 posto vremena i napora da pokupi 80 posto onoga što treba naučiti. Sve bi se moglo sažeti savetom: manje uči, a više nauči te se fokusiraj na najvažnije.

I sad dolazimo do prvog koraka u učenju samostalnog učenja: učenik mora naučiti da odredi šta je bitno, a šta nije. Svaki učitelj kojem je stalo da nauči učenike da samostalno uče mora sam sebi iskreno odgovoriti na dva pitanja:

Može li moj učenik da nauči samostalno da odredi šta je bitno, a šta nije ako mu uvek ja govorim šta je bitno, nacrtam mu to na tabli, kažem mu šta da podcrta u knjizi, upozorim ga šta treba da zapiše?

Treba li moj učenik da zna da razlikuje bitno od nebitnog ako ga ja u usmenom i pisanom ispitivanju obasipam pitanjima o nebitnom?

 

PUT DO SAMOSTALNOSTI U UČENJU

 

Neopisivo je jednostavno učiti da uče kako uočavati šta je bitno: prestanite im to

da govorite. Umesto da im tumačite novo gradivo, neka na času čitaju odlomak po odlomak iz udžbenika. Odlomak je jedna ili više rečenica koje na okupu drži neka zajednička misao. Neka je otkriju. Posle svakog odlomka pitajte ih šta je tu bitno, neka sažmu, kažu to svojim rečima. Ako sami nisu ulovili smisao i ono šta je bitno – tada ste vi na redu da im to objasnite. Ne pre toga.

Drugi sjajan način da učenike naučite da otkrivaju šta je bitno – je okrenuta učionica. Zadajte im da kod kuće prouče novu lekciju i izvuku beleške, pripreme jednominutno predavanje… Kad na sledećem času čujete što su i kako su shvatili, onda se umešajte nužnim objašnjenjima, primerima, sintezama…

AKO DETE NE MORA, ONDA NI NEĆE

Ima jedna stara poslovica koja kaže da je put u pakao popločan dobrim namerama. Sve što ja uradim umesto učenika (ili deteta) – ono ne mora. A ako ne mora, onda dete ni neće. I u na kraju, želite li da ubijete dve muve istim udarcem – naučiti učenika da razmišlja i naučiti ga da samostalno uči – zadajte mu da postavlja pitanja, i to razne oblike pitanja.

Samostalno učenje postavljanjem pitanja učenika navikava na problemsko razmišljanje. Učinićete svojim učenicima veliku uslugu ako im za zadatak ne zadate da odgovore na pitanja, nego da ih postave. Neka sastave ispit, test… Razgovarajte s njima o pitanjima koja su postavili. Naučite ih da razlikuju pitanja za reprodukciju zapamćenih podataka (na koje je moguće u tekstu naći već gotove odgovore) od pitanja višeg nivoa koji traže da nešto samostalno analiziraju, samostalno stvore zaključke ili procene.

Ako znaju da odgovorie na pitanja za reprodukciju zapamćenih podataka, verovatno će dobiti diplomu. Ali ako žele sutra da dobiju posao, moraju da znaju da postavljaju pitanja i samostalno tragaju za odgovorima na njih.

PIŠE 24 sataDinka Juričić

To Top