odlozeno-slusanje HTML5 Icon

KAKAV JE TO MONTESSORI VRTIĆ?

„Pomozi mi da to učinim sam“, načelo je odgoja i obrazovanja u Montessori vrtićima

Montesorska pedagogija temelji se na iskustvenom radu s decom i na njihovim potrebama. Načela i metode te pedagogije upućuju na njenu potpunu orijentaciju na dete.

Maria Montessori ponajpre se posvetila posmatranju deteta, njegove osobnosti, potreba i celokupnog razvoja. „Sam čovek treba da bude u središtu odgoja. Uvek na umu treba imati to da se čovek ne razvija na fakultetu, nego da njegov duševni razvoj počinje čim se rodi te da je najjači u prve tri godine života“, napisala je Maria Montessori u knjizi „Kreativno dete“. Smatrala je da je to najsnažnije razdoblje stvaralaštva, razvoja i rasta te je govorila da se u svakom novorođenčetu skriva čovek.

 

Promatrajući dijete od samog rođenja, zapazila je, proučila te opisala rast i razvoj dece i omladine. Podijelila ga je na četiri razvojna razdoblja:

prvo i najvažnije razdoblje počinje s rođenjem i traje do šeste godine;

drugo je razdoblje od šeste do dvanaeste godine;

treće od dvanaeste do osamnaeste;

četvrto od osamnaeste do dvadeset i prve godine života.

Ta se razdoblja ne mogu posmatrati izdvojeno jer se nadovezuju jedno na drugo i svako je temelj sledećem. Prvo i drugo razdoblje obuhvataju detinjstvo, dok treće i četvrto otpadaju na period adolescencije.

„U prve tri godine oblikuje se duh, pri čemu odrasli nemaju pristup, odnosno nemaju neposredan uticaj na oblikovanje detetovpg duha. Stoga i ne postoje škole za decu tog doba“, napisala je Maria Montessori u knjizi „Kreativno dete“.

U celokupnom razvoju deteta (biološkom, psihičkom i socijalnom) veoma važnu ulogu ima kretanje, a u uskoj je povezanosti s razvojem inteligencije kod deteta. Da bi se dete moglo kretati, njegov organizam mora imati zdrava tri važna dela: mozak (centar), osetila i mišiće. Pojedinačno oni ne mogu omogućiti kretanje, a kako kaže Maria Montessori: „Bez pokretanja ne možemo govoriti o individui (veliki filozof takođe upotrebljava svoje mišiće kada govori ili piše; ako ne može dati opis svoje meditacije, koji je onda njegov cilj; bez mišića nije moguće izražavanje misli, bilo da su napisane ili izgovorene).“

Razvoj osobnosti deteta

U procesu kretanja vidimo kako dijete razvija svoju osobnost, a to je izraz njegova psihičkog života, pa i sam psihički život. Krećući se, dete dolazi u kontakt s predmetima i ljudima, s ukupnom stvarnošću. Montessori proces kretanja označava izrekom „od hvatanja prema shvatanju“. Tu veliku ulogu ima ruka. Njome dete obuhvata i istražuje predmete iz okoline, bliže i dalje, opipava ih i doživljava, percipira sa svim njihovim svojstvima: primjerice, oblikom, težinom, toplinom, razlikama u kakvoći. No za biološki, psihički i socijalni razvoj jeteta nije dovoljan samo postojeći nagon za aktivnošću, nego je potrebno usmeravati detetovo kretanje i aktivnosti. Montesori vrtić može ponuditi detetu pribor koji će kod njega probuditi zanimanje za rad i koji će mu zadržati pozornost.

Montesorski pribor za rad

Specifičnost montesorskog pribora za rad jest što zadovoljava detetovu potrebu za kretanjem, pri čemu se dete koristi celom rukom. Pribor je samo sredstvo rada, a cilj su jetetovi pokreti i kretanje. Pokretanjem ruke jete hvata predmete iz okoline, uči o predmetima, sastavlja, rastavlja, osjetilno doživljava njihove osobine i zatim to usvojeno i naučeno povezuje sa svakodnevnim životom.
Maria Montessori ističe da u zadovoljavanju tih potreba deteta važnu ulogu imaju „pripremljena okolina i vaspitač“. Bez tih preduslova dete ne može zadovoljiti svoje elementarne potrebe i razvijati se u celosti. Okolina mora odgovarati razvojnom stepenu deteta i njegovu uzrastu te buditi kod njega zanimanje za rad. Prostorija u kojoj dete boravi mora biti prostrana, svetla i prozračna. Nameštaj (stolovi, stolci, police i slično) mora biti od laganog i postojanog materijala, odgovarajućih dimenzija prilagođenih dečojem uzrastu, a pribor kojim se dete služi mora biti izrađen od prirodnih materijala (drvo, kamen, staklo, porculan). Rukujući priborom dete upoznaje kakvoću pojedinog predmeta, doživljava njegovu krhkost i uči oprezno rukovati lako lomljivim materijalima (staklo). Takođe razvija osećaj brige za predmete i okolinu.

Tekst: Sanja Pavić, DV Cekin, Slavonski Brod

http://www.roditelji.hr

 

To Top