odlozeno-slusanje HTML5 Icon

JOVANA MIHAJLOVIĆ – SRBOBRAN

Jovana Mihajlovic je učenica sedmog razreda osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Srbobrana. U saradnji sa nastavnicom Adrijanom Vereš nam je poslala tri lepe pesmice.

 

 

JUTRO JE…

 

Jutro je sunčani zraci,

obasjavaju moje lice,

dok slavuji tiho poje,

razigrane jutarnje pesme svoje.

 

Dok trava prekrivena rosom,

niče i niče sve više i više.

Reka neprestano teče ne bi li,

mirno dočekala zvezdano veče.

 

Drvee svlači kapute od lišća,

ostaju samo grane gole,  koje kao da mole:

„Zimo molimo te brzo prođi,

a ti leto u goste nam dođi.“

 

 

PUSTINJE

 

 

Između pustinja i stepi,

u stenama se mogu naći i miševi slepi.

Škorpija raznih tamo ima

što nas veoma zanima.

 

U visokoj suvoj travi,

mrav svoj mravinjak pravi.

Peščane oluje su svakog dana,

zbog vetrova jakih sa svih strana.

 

Kod pustinja se ništa ne čuje,

čak ni muve ne zuje.

Oaze su pune zelenog bilja,

retko ih ima, na svakih 5 milja.

 

REKA I PRITOKA

 

 

Iza sedam brda i gora,

izvor se nedaleko čuje.

Reka svojoj pritoci poručuje:

„Pritoko moja mila,

lepo od tebe što si mi se pridružila.“

Rogozi i trske okružuju nas,

dabrovi branom prave spas.

Inače bi poplava grozna okolo bila,

mnogo insekata bi utopila.

Dok mi tečemo dalje,

moru svome,

neke vode samo stoje i stoje…

To Top