odlozeno-slusanje HTML5 Icon

JOVANA KOSTADINOVIĆ – NIŠ

Učenica osmog razreda osnovne škole „Stefan Nemanja“ iz Niša kroz svoju poeziju priča o sanjivom jutru, o svojim mislima i prirodi oko nas… Predivni stihovi se nižu uz podršku nastavnice Biljane Nikolić…

 

SANJIVO JUTRO

 

 

Gasi se noć, rađa se dan,

jutro se sanjivo budi,

posrnuli zrak k’o zločinac beži,

jesen mu rana sudi.

 

 

Zlatna prašina lomi vidike

i sve se prepustilo jesenjem raju,

međ’ oblake sunce se skrilo,

miriše jesen u mom kraju.

 

 

Razuzdani vetar prkosi tišini,

nosi, lomi, ispravlja i savija,

neumorno meša zvukove i boje,

dok dremljiva jesen, umivena, sija.

 

 

 

SVE JE TO NAŠE

 

 

Misli se boje, misli se roje, misli se rugaju.

I sve je nekad zeleno i sve je nekad žuto.

I sve je nekad cvrkut i sve je nekad fijuk.

I sve se nekako menja i sve je nekako isto.

 

 

Priroda se budi, pa opet uspavljuje

i lasta mi odlazi pa se opet vraća

i cvet ga ima i cvet ga nema,

ima – nema, nema – ima, ima…

 

 

I sve je to moje i sve je to tvoje, naše…

I fijuk i cvrkut, cvet i jastino jato

i ima i nema i žuto i zeleno,

od Svevišnjeg na čuvanje nama je dato!

 

To Top